Borci ratova devedesetih u Crnoj Gori su u nedavnom protestu izrazili svoje nezadovoljstvo zbog nedovoljne podrške i materijalnih primanja koje dobijaju od države. Od 281 ratnog vojnog invalida u zemlji, većina njih prima vrlo niske iznose invalidnine, dok oko 50.000 boraca nema nikakva materijalna primanja niti druge pogodnosti po osnovu učešća u ratu. Ova situacija je jedinstvena u regionu i predstavlja ne samo neodgovornost i diskriminaciju, već i nacionalnu sramotu.
Predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. Crne Gore, Radan Nikolić, ističe da je predlog zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti „masakriran“ amandmanima poslanika vladajuće većine i Bošnjačke stranke. Po njemu, predlog zakona treba obuhvatiti i sve ostale žrtve, poput deportacija Bošnjaka iz Herceg Novog, Štrpci i Bukovica. U Crnoj Gori, osnov za izračunavanje visine primanja po osnovu svih prava je stalni novčani iznos od 307 evra, koji se polugodišnje usklađuje sa troškovima života i prosečnom zaradom zaposlenih.
U poređenju sa Srbijom, u Crnoj Gori ne postoji invalidski dodatak za ratne vojne invalide u radnom odnosu, nezaposlene, kao ni za one invalide rata koji su navršili 65 godina života. Takođe, porodična invalidnina po osnovu palog borca u Srbiji je skoro dvostruko veća nego u Crnoj Gori. Nikolić ističe da je neophodno da država pruži adekvatnu podršku i materijalna primanja za sve borce i invalide rata, kako bi se sačuvalo njihovo dostojanstvo i omogućio njihov materijalni opstanak.
Crna Gora se, pre i posle referenduma 2006. godine, nije pravilno odnosila prema svojim borcima i invalidima rata, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo među njima. Nikolić naglašava da je potrebno da svi nosioci državnih poslova preuzmu odgovornost i pruže adekvatnu podršku borce i invalide rata, kako bi se rešili problemi i obezbedilo njihovo dostojanstvo i materijalni opstanak. Samo zajedničkim naporima države i boraca može se postići pravednije i bolje rešenje za ovu važnu društvenu grupu.
U zaključku, protest boraca ratova devedesetih u Crnoj Gori je samo jedan od primera nezadovoljstva ove društvene grupe i potrebe za promenama u sistemu podrške i zaštite boračkih i invalidskih prava. Država mora prepoznati značaj i doprinos boraca i invalida rata u odbrani zemlje i pružiti im adekvatnu podršku i materijalna primanja, kako bi se obezbedilo njihovo dostojanstvo i materijalni opstanak. Samo zajedničkim naporima države i boraca može se rešiti problem diskriminacije i nedovoljne podrške koja se trenutno pruža ovoj važnoj društvenoj grupi.
