Novi dokumentarni film „One to One: John & Yoko“, koji je premijerno prikazan 25. januara na Filmskom festivalu Sundance, pruža fascinantan uvid u prvih 18 meseci života Joko Ono i Džona Lenona u Njujorku. Film, koji je režirao Kevin Mekdonald, koristi „nečujne“ telefonske pozive koje su Lenon i Ono snimali kako bi se zaštitili od prisluškivanja FBI-a, otkrivajući tako revolucionarni duh tog vremena.
Jedan od ključnih motiva za selidbu ovog poznatog para u Ameriku bio je duboko ličan – Joko Ono tragala je za svojom osmogodišnjom ćerkom Kjoko, koja je nestala. Odluka da se presele bila je deo očajničke potrage koju je Ono vodila, a koja je odražavala turbulentan period u njihovim životima, kada su se sprijateljili s političkim radikalima poput Džerija Rubina i Abija Hofmana, a takođe su dospeli u sukob sa konzervativnom vladom Ričarda Niksona.
Kjoko je bila jedino dete Ono iz njenog prethodnog braka sa muzičarem Entonijem Koksom, koji je pobegao sa devojčicom nakon što je prekršio sudsku zabranu. Tokom potrage za njima, Lenon i Ono su potrošili značajnu sumu novca na pravne bitke. Kada su saznali da se Koks skriva sa Kjoko u Americi, odlučili su da se presele tamo kako bi nastavili potragu.
U intervjuu iz 1972. godine, koji je deo dokumentarca, Lenon objašnjava: „Joko nije videla svoje dete već dve godine. Već dve godine ih juri po celom svetu.“ U privatnom razgovoru, Ono deli svoju bol sa prijateljicom, govoreći o tome kako je teško gledati decu, jer je to podseća na Kjoko, a njena potraga postaje izvor duboke emocionalne patnje.
Porodična drama trajala je godinama, a Kjoko je živela sa svojim ocem pod lažnim identitetom u religioznoj sekti. Na kraju, trebalo je više od 20 godina da se majka i ćerka ponovo pronađu. Ono je 2003. godine izjavila: „Gubitak moje ćerke bio je strašan bol. Uvek je postojao neki prazni prostor u mom srcu.“
Dokumentarac takođe prikazuje Lenonove ambicije da osnuje novi muzički bend nakon raspada Beatlesa, kao i odnose unutar „spojene“ porodice koja se suočavala s brojnim izazovima. U tom kontekstu, Ono priznaje da joj je majčinstvo bilo u drugom planu, dok su se Lenon i Ono zabavljali u glamuroznom svetu muzike i zabave.
Iako je njihov život bio ispunjen uspehom i slavom, odnosi unutar porodice su bili složeni. Kjoko je opisivala kako je Lenon bio „fin prema njoj“, ali da je bio i „neverovatna sila“ koja je zahtevala mnogo pažnje od njene majke. Prvi problemi u porodici pojavili su se tokom vožnje kroz Škotsku, kada je Lenon imao saobraćajnu nesreću koja je dovela do hospitalizacije svih putnika.
Koks je postao paranoidniji u vezi sa starateljstvom, verujući da će Lenon i Ono iskoristiti svoj uticaj da mu oduzmu ćerku. U proleće 1971. godine, Koks je napustio dom sa Kjoko, a Lenon i Ono su saznali da su se preselili na Majorku, gde je došlo do ružne scene između njih i Koksovih.
Lenon i Ono su se suočili s brojnim pravnim i emocionalnim preprekama u borbi za starateljstvo, a tokom godina su potrošili više od milion dolara na privatne istrage kako bi pronašli Kjoko. U jednom trenutku, Ono je bila suočena s izborom između svog muža i svog deteta, što je dodatno pogoršalo njeno emocionalno stanje.
Njihova potraga za Kjoko bila je ispunjena muzikom, kroz koju su pokušavali da uspostave kontakt sa njom. U pesmama su slali poruke, a jedan od prvih pokušaja bio je singl „Don’t Worry Kyoko (Mummy’s Only Looking for Her Hand in the Snow)“. Njihovi pozivi za pomirenje u medijima i na televiziji često su se pokazivali kao uzaludni.
Konačno, Kjoko se ponovo spojila sa majkom 2003. godine, nakon više od dve decenije potrage. Ono je opisala taj trenutak kao povratak dela sebe koji je nedostajao. Njihov odnos se vremenom obnovio, a Kjoko je postala deo Oninog života, često prisutna na njenim događanjima.
Dokumentarac „One to One“ ne prikazuje samo muzičke i političke aspekte života Džona Lenona i Joko Ono, već duboku ljudsku priču o ljubavi, gubitku i ponovnom pronalaženju porodice, koja je ostavila snažan utisak na sve prisutne.
