Otac Miajlo Bačković, paroh u Tivtu i nekadašnji gornjogrbaljski sveštenik, rođen je u Johanesburgu, ali je odrastao uz pesme Njegoša i zvuke gusala. U razgovoru za „Novosti“, otkriva svoja iskustva vezana za ustoličenje mitropolita Joanikija u septembru 2021. godine. Tokom tog događaja, otac Miajlo nije samo bio jedan od onih koji su branili cetinjski manastir, već je i aktivno učestvovao u organizaciji ustoličenja, iako je bio hapšen čak 12 puta tokom litija.
Otac Miajlo je poznat po svom iskrenom načinu govora i dubokom razumevanju mentaliteta Cetinjana. Kao đak druge generacije obnovljene cetinjske Bogoslovije, proveo je pet godina u gradu koji voli. U tom periodu, svedočio je mnogim promenama u društvu, a posebno je primetio kako su se ljudi delili na različite strane tokom političkih previranja. Njegov pogled na događaje u Crnoj Gori oblikovan je iskustvom iz vojske, gde je bio deo elitne 63. padobranske brigade.
Miajlo ističe da je Cetinje kroz istoriju bilo poligon za političke sukobe i podele. Iako je narod generalno dobar i bavi se svojim životima, pritisci koje su vršili različiti ideološki protivnici, uključujući crkvu, doveli su do dubokih podela. Tokom devedesetih godina, kada je crkva pokušavala da se obnovi, pritisci su postali jači, a narod je bio okrenut političkim temama.
U razgovoru, otac Miajlo se osvrće i na ustoličenje mitropolita Joanikija, koje je predstavljeno kao nešto što se „nametnulo“ iz Srbije. On naglašava da je ustoličenje bilo deo tradicije koja se odvijala na Cetinju. Na dan ustoličenja, uprkos pretnjama i napadima, otac Miajlo i njegovi prijatelji su došli s ljubavlju da brane manastir.
U noći između 4. i 5. septembra, dok su napadi na manastir bili u punom jeku, otac Miajlo je otišao do moštiju Svetog Petra Cetinjskog i molio se za mir. Njegova molitva donela mu je osećaj nade da će sve proći u redu. Tokom ustoličenja, imali su podršku ljudi iz vlasti, uključujući bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, a mnogi su smatrali da je ustoličenje neophodno kako bi se održao kontinuitet crkve.
Nakon što je ustoličenje uspešno obavljeno, mitropolit je izrazio želju da proslave s rakijom, uprkos napetostima napolju. Ovaj trenutak je bio simbol pobede istine i kontinuiteta crkve. Otac Miajlo ističe da su oni branili instituciju crkve, a ne samo mitropolita kao ličnost.
Miajlo takođe hvali ljude koji su učestvovali u ustoličenju, poput pilota helikoptera Jovana Radete i specijalnog policajca Petra Kneževića, koji su se suočili sa opasnostima kako bi obezbedili dolazak mitropolita. Njihova hrabrost i posvećenost su bili ključni u tim trenucima.
Na kraju, otac Miajlo poziva na sabiranje i ljubav među ljudima u Crnoj Gori, naglašavajući da je ljubav ta koja pobedjuje. Njegova poruka na Sretenje je jasna: svi treba da se ujedinimo u ljubavi i prevaziđemo podele koje nas razdvajaju. Veruje da je trenutak ustoličenja bio trenutak za večnost, jer su ljudi pokazali svoju snagu i jedinstvo u teškim vremenima.
