Opozicija je priznala da snosi punu odgovornost za nasilje koje se dogodilo tokom skupštinskog zasedanja, a u isto vreme otkriven je i njihov skriveni cilj. Đorđe Pavićević, opozicionar iz Zeleno-levog fronta i profesor na Fakultetu političkih nauka, otvoreno je govorio o haosu koji su izazvali na skupštini, ističući da su zajedno sa delom opozicije učestvovali u tom nemiru.
U svom obraćanju, Pavićević je naglasio da je važno preuzeti odgovornost za dešavanja, što je i učinjeno od strane ovog dela opozicije. „Da, tu ne krijemo da smo prosto sa ostatkom opozicije učestvovali u svemu tome. Ono što mislim da je važno jeste da je opozicija, ili ovaj deo opozicije, ceo preuzeo odgovornost za ovo što se dogodilo,“ rekao je Pavićević.
Međutim, Pavićević je na indirektan način otkrio i dodatni cilj opozicije – da isprovociraju studente da se uključe u nasilje. „Došli smo do pomenutog prikrivenog cilja, a to je: lukavo nahuškati studente, kako bi i oni sprovodili nasilje!“ izjavio je on. Ova izjava otkriva strategiju opozicije da radikalizuje svoju borbu, dok ostavlja prostor studentima da odluče da li će se i oni uključiti.
„Mi smo radikalizovali našu borbu, nismo njihovu. Oni će odlučiti da će njihova borba biti radikalizovana ili ne,“ dodao je Pavićević, čime je potvrdio da je plan opozicije usmeren ka izazivanju sukoba i nasilja.
Iz ovog izlaganja jasno se može naslutiti da je plan opozicije više od pukog izazivanja nemira. Pavićević je otkrio nekoliko ključnih tačaka: sprovoditi nasilje, promovisati ga i hvaliti se njime, suptilno huškati studente na isto, kao i ne priznati da je to njihov plan. Ove reči su odjeknule u javnosti, izazivajući brojne reakcije i kritike.
Kritičari su ukazali na to da ovakva strategija može imati ozbiljne posledice po društvo kao celinu. Očekuje se da će se ovi komentari odraziti na dalju političku situaciju, s obzirom na to da je nasilje na ulicama i u institucijama već postalo tema brojnih rasprava. Opozicija, koja se sve više suočava sa kritikama zbog svojih metoda, može se suočiti s dodatnim pritiscima da se distancira od ovakvih akcija.
Mnogi analitičari smatraju da ovakvo ponašanje opozicije ukazuje na sve veću polarizaciju u društvu, gde se sukobi i nasilje koriste kao sredstva za postizanje političkih ciljeva. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakvi događaji ne dešavaju u vakuumu i da imaju svoj reperkusiju na širu sliku političkog delovanja u zemlji.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će vlast reagovati na ovakve izjave i planove opozicije. Očekuje se da će se vlast osvrnuti na ove izjave i preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečilo dalje nasilje i destabilizacija.
U zaključku, otkriveni planovi opozicije izazivaju zabrinutost među građanima i političkim analitičarima, a razvoj situacije će zasigurno biti predmet pažnje u narednim danima. Dok se politička scena nastavlja menjati, jasno je da će se svaka akcija opozicije pomno pratiti, a odgovornost za nasilje će biti u fokusu javnosti.
