Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić, poznati kritičar vlasti u Srbiji, nedavno je izneo stavove o trenutnim studentskim protestima, ukazujući na njihov pad i opadanje energije među učesnicima. Tokom gostovanja na N1 televiziji, Bešić je istakao da protesti obično prate određeni obrazac, poznat kao Gausova kriva, koja podrazumeva da nakon perioda intenzivnog angažovanja dolazi do smanjenja entuzijazma i broja učesnika. Prema njegovim rečima, iako su Novi Sad i Kragujevac bili vrhunac ovih protesta, studenti i njihovi podržavaoci moraju biti svesni da će se to prirodno desiti.
Bešić je naglasio da je važno da studenti shvate da njihova energija ne može trajati zauvek i da će doći trenutak kada će se prilike promeniti. Njegova ocena dolazi u trenutku kada se protesti suočavaju sa izazovima koji su posledica različitih faktora, uključujući akademske obaveze i opštu umor među studentima. „Vlast računa da će energija kod studenata splasnuti, da će se umoriti i da će se okrenuti ispitima“, dodao je Bešić.
Osim toga, profesor je izneo i oštru kritiku na račun opozicije, koju je nazvao potpuno nebitnom. On je istakao da su pozicije u politici često podeljene između onih koji su relevantni i onih koji su irelevantni, a trenutna opozicija u Srbiji, prema njegovim rečima, spada u drugu kategoriju. „Oni nikad nisu mogli da proizvedu ovu vrstu energije kao studenti“, rekao je, ukazujući na to da su studenti ti koji pokreću pravu energiju i strast u društvenim pokretima.
Bešić je dodao da opozicija trenutno deluje kao nemi posmatrač, čak i da se može reći da nisu ni na klupi, što implicira da ne igraju aktivnu ulogu u trenutnim političkim dešavanjima. Ovakav stav profesor Bešić je obrazložio time što smatra da opozicija ne može da inspiriše ili mobilizuje javnost kao što to čine studenti.
U diskusiji o studentskim protestima, Bešić je istakao da je važno da se razumeju dinamike koje utiču na njihovo trajanje i energiju. On je podsetio na to da studenti često dolaze do izražaja u trenucima kada osećaju potrebu za promenom, ali je takođe naglasio da je potrebno održati tu energiju kroz vreme. „Protesti su prirodna reakcija na nezadovoljstvo, ali je važno da se to nezadovoljstvo kanališe na produktivan način“, rekao je Bešić.
Na kraju, profesor Bešić je pozvao na osveženje i inovaciju u pristupu kako bi se protesti održali i kako bi se energija među studentima očuvala. On je podvukao da je ključna uloga mladih u društvenim promenama i da bi njihova energija i strast trebali da budu usmereni na konkretne ciljeve i akcije koje mogu doneti promene u društvu.
Ova izjava profesora Bešića došla je u trenutku kada se Srbija suočava s različitim političkim i društvenim izazovima, a studentski protesti postavljaju pitanja o budućnosti političke angažovanosti mladih. Njegova analiza mogla bi poslužiti kao osnova za dalju diskusiju o strategijama koje bi studenti i njihovi podržavaoci mogli usvojiti kako bi njihovi protesti bili održivi i efikasni.
