Crnogorska prestonica Cetinje još uvek pati zbog masakra koji se dogodio pre dve i po godine, kada je Vuk Borilović ubio 10 ljudi, uključujući dvoje dece. Sličan krvavi pohod dogodio se 1. januara ove godine, kada je Aco Martinović ubio dvanaest Cetinjana. Međutim, već dugo se zaboravila poslednja želja velikog vladara Petra Petrovića Njegoša da bude sahranjen na Lovćenu. Iako je Njegoš izrazio ovu želju 1845. godine, komplikacije su sprečile da se ovaj zavet ispuni odmah nakon njegove smrti 1851. godine. Crnogorci su strahovali od Turaka i Njegoš je privremeno sahranjen na Cetinju pre nego što su njegove kosti prenete na Lovćen 1855. godine. Tokom Prvog svetskog rata, Austrougari su pokušali da oskrnave Njegoševe posmrtne ostatke, ali su ih Crnogorci preneli na Lovćen nakon okupacije. Nakon Drugog svetskog rata, komunističke vlasti su srušile Njegoševu kapelu na Lovćenu kako bi napravile mauzolej prema zamisli Ivana Meštrovića. Ovaj čin je izazvao veliku kontroverzu i protivljenje crkve i intelektualaca. Konačno rušenje kapele dogodilo se 1972. godine, a Njegoševi posmrtni ostaci su premešteni u novootvoreni mauzolej. Njegošev amanet o sahrani na Lovćenu nikada nije do kraja ispunjen, a mnogi su se zalagali za obnovu Njegoševe kapele. Međutim, do danas su planovi ostali samo na nivou priča i želja pojedinaca. Zavet Petra Petrovića Njegoša Crnogorcima nikada nije u potpunosti ispunjen.