Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas kako je operacija „Oluja“, koja se desila u Hrvatskoj 1995. godine, predstavljala završni čin planskog ubijanja i proterivanja Srba sa tog područja. Tokom ove akcije, oko 250.000 Srba je proterano iz svojih domova, a više od 2.000 Srba stradalo je, od čega 1.200 civila. Istovremeno, Linta je istakao da se hrvatske žrtve veličaju i poštuju, dok se srpske žrtve sistematski ponižavaju i umanjuju, a srpska imovina je opljačkana, uništena i oteta.
Dan sećanja na stradanje i progon Srba u akciji „Oluja“ je, prema Linti, prilika da se podsetimo neprijateljskih ofanziva hrvatsko-muslimanskih snaga tokom devedesetih godina. Tokom tih napada, koji su trajali od 28. jula do 10. oktobra 1995. godine, više od 2.000 Srba je stradalo, a 150.000 Srba je proterano iz 13 zapadnokrajiških opština. Na istom području, takođe je došlo do planiranog pljačkanja, uništavanja i otimanja srpske imovine.
Linta naglašava da je potrebno da Srbija pokrene pravnu, diplomatsku i političku borbu radi istine o karakteru ratova tokom devedesetih godina, te istine o stradanju srpskog naroda. Takođe, treba se zalagati za zabranu proslava zločinačke akcije „Oluja“, za procesuiranje odgovornih za zločine nad Srbima, za zaštitu boraca sa krajiških frontova od progona, te za jednak tretman svih žrtava i rešavanje pitanja nestalih lica, kao i rešavanje stambenih i drugih problema u integracionom procesu.
Pored toga, Srbija bi trebala započeti dijalog sa Hrvatskom radi rešavanja otete imovine, stečenih prava i drugih prava proteranih Srba i ostalih oštećenih lica, te obeštetiti za uništenu i otetu imovinu. Linta ističe da zločini nikada ne smeju ostati nekažnjeni, te da Srbi neće zaboraviti niti oprostiti prošle zločine.
Ova izjava dolazi u periodu kada se u regionu oživljavaju tenzije i političke prepucavanja zbog sećanja na ratne događaje iz devedesetih. Neki političari u Hrvatskoj optužuju Srbe za zločine, dok s druge strane srpski političari ističu nepravde koje su pretrpeli Srbi tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. U ovom kontekstu, podsećanje na operaciju „Oluja“ ima poseban značaj za obe strane koje se razlikuju u interpretaciji prošlosti.
Međutim, ključno je da se ovakve izjave koriste kao podsticaj za traženje istine, pravde i pomirenja među narodima koji su nekada živeli u zajedničkoj državi. Važno je da se ne zaborave strahote koje su se desile tokom ratova, ali je još važnije da se kroz dijalog i međusobno poštovanje pronađu rešenja za sve zločine i nepravde koje su počinjene. Samo na taj način će se izgraditi temelji za trajni mir i stabilnost u regionu, te za izgradnju budućnosti koja će biti zasnovana na poštovanju ljudskih prava i međusobnom razumevanju.
