Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, izjavila je danas da je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u njenom dubokom ubeđenju kriminalna organizacija, represivna i nedemokratska mašinerija. Ova izjava došla je u kontekstu sve većih tenzija između entiteta unutar Bosne i Hercegovine (BiH) i međunarodnih institucija koje deluju u toj zemlji.
Cvijanović je naglasila da su razni legalni i nelegalni predstavnici OHR-a, tokom skoro 30 godina, kršili međunarodno i domaće pravo. Prema njenim rečima, oni su uzurpirali ovlaštenja koja nisu dobili na osnovu Dejtonskog sporazuma, a time ni po Ustavu BiH. Ovakve tvrdnje dolaze u trenutku kada se ponovo postavlja pitanje uloge OHR-a i njegovih ovlaštenja u BiH.
Na pitanje novinara Srne o saopštenju Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIK), u kojem se navodi da su „entiteti dužni da poštuju Ustav i zakone BiH“, Cvijanović je istakla da je potrebno iskoristiti domaće instrumente za zaštitu Ustava. Ova izjava je dodatno pojačala već postojeće razlike između entiteta i centralne vlasti u BiH, kao i između različitih političkih aktera.
Upravni odbor PIK-a, koji uključuje predstavnike najvažnijih međunarodnih aktera, često se protivi potezima koje preduzimaju entiteti u BiH, posebno kada se ti potezi smatraju neusklađenim sa Ustavom ili međunarodnim pravom. Ovakva dinamika dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji, gde se često javljaju sukobi između različitih nivoa vlasti.
Cvijanović je, u svom komentaru, naglasila da je potrebna veća autonomija entiteta u donošenju odluka i da međunarodna zajednica mora prestati da se meša u unutrašnje poslove BiH. Ove tvrdnje su u skladu sa stavovima mnogih političara iz Republike Srpske, koji smatraju da je OHR prešao granicu svojih ovlašćenja i da se meša u unutrašnje poslove BiH na nedopustiv način.
OHR je osnovan nakon rata u BiH sa ciljem da pomogne u implementaciji Dejtonskog sporazuma i da obezbedi stabilnost u zemlji. Međutim, mnogi smatraju da je njegova uloga postala previše dominantna i da se često meša u političke procese, što je dovelo do tenzija između entiteta i međunarodnih institucija.
U poslednje vreme, situacija u BiH postaje sve napetija, a politički akteri se sve više polarizuju. Cvijanović i njeni sledbenici smatraju da je potrebno povratiti kontrolu nad svojim institucijama i da se OHR mora povući iz svakodnevnih političkih pitanja. S druge strane, međunarodna zajednica, uključujući OHR, smatra da je neophodno održati stabilnost i da je njihova uloga ključna za budućnost BiH.
Ova situacija nije samo politička, već ima i duboke socijalne i ekonomske posledice po građane BiH. Mnogi se osećaju frustriranim i obeshrabrenim zbog trenutnog stanja, dok se političke elite bore za vlast. U takvom okruženju, teško je očekivati da će doći do značajnih reformi ili poboljšanja u kvalitetu života građana.
S obzirom na trenutne okolnosti, očigledno je da će se sukobi između različitih političkih aktera nastaviti, a da će uloga OHR-a ostati u centru pažnje. Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da je Bosna i Hercegovina i dalje na raskršću, suočena s izazovima koji bi mogli oblikovati njenu budućnost na mnogo načina. Politički dijalog i kompromis biće ključni za prevazilaženje trenutnih tenzija i izgradnju stabilnije i prosperitetnije budućnosti za sve njene građane.
