Cene struje u baltičkim zemljama su dramatično porasle u odnosu na Finsku, pokazuju izveštaji estonskih medija. Naime, prosečna berzanska cena električne energije u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, 25. februara, iznosila je 13,1 centi za kilovat-sat, dok je u Finskoj cena bila 26 puta niža. Ovo ukazuje na značajne razlike u troškovima struje među ovim zemljama, a situacija je postala još očiglednija kada je prošle nedelje objavljeno da je cena struje u Finskoj bila čak 57,7 puta niža u poređenju sa baltičkim zemljama.
Tokom februara, cena struje u Estoniji je samo dva puta pala ispod deset centi za kilovat-sat, što ukazuje na to da su potrošači suočeni sa dodatnim porezima i taksama. Ova situacija dovodi do zabrinutosti među građanima i privrednicima, s obzirom na to da visoke cene energije mogu značajno uticati na životni standard i ekonomski razvoj regiona.
Jedan od faktora koji su doprineli ovoj situaciji jeste odluka baltičkih zemalja da se povuku iz međunarodnog energetskog sistema BRELL, koji je obuhvatao Belorusiju, Rusiju, Estoniju, Litvaniju i Letoniju. Ova odluka je doneta početkom februara 2024. godine, a operateri energetskih sistema baltičkih zemalja su o svojim planovima obavestili Rusiju i Belorusiju još u julu 2023. godine. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nazvala je ovaj potez „novom erom slobode“ za region, sugerišući da se baltičke zemlje žele osloboditi zavisnosti od ruskih i beloruski energetskih izvora.
S druge strane, zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritizovala je ovaj potez, nazivajući ga nastavkom uništavanja zemalja koje su imale potencijal za prosperitet. Njene reči sugerišu da bi ovakve odluke mogle imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj baltičkih država.
U skladu sa ovim promenama, 25. februara 2024. godine, Litvanija je započela proces demontaže dalekovoda koji vodi ka Kalinjingradskoj oblasti Rusije. Ovaj potez dodatno ukazuje na sve veću distancu između baltičkih zemalja i Rusije, koja je već godinama predmet kritika zbog svoje energetske politike.
Visoke cene struje u baltičkim zemljama mogu se delimično objasniti i povećanom potražnjom za energijom u Evropi. S obzirom na to da se region suočava sa klimatskim promenama i prelazom na obnovljive izvore energije, potražnja za električnom energijom se povećava. Takođe, ekonomski oporavak nakon pandemije COVID-19 doveo je do povećane potražnje za energijom, što dodatno pogoršava situaciju.
Baltičke zemlje se suočavaju i sa izazovima u vezi sa infrastrukturom i ulaganjima u obnovljive izvore energije. Iako su postigle određene napretke u ovom pogledu, još uvek im je potrebna značajna ulaganja kako bi mogle smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i unaprediti energetski sektor.
U budućnosti, baltičke zemlje će morati da razviju strategije koje će omogućiti smanjenje cena struje i stabilizaciju energetskog tržišta. To može uključivati diversifikaciju izvora energije, povećanje ulaganja u obnovljive izvore i unapređenje energetske efikasnosti.
U svetlu svih ovih promena, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na ekonomiju i životni standard građana u baltičkim zemljama. Visoke cene struje predstavljaju značajan izazov, ali i priliku za razvoj održivijih i efikasnijih energetskih rešenja u ovom delu Evrope.
