Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održana je danas u Njujorku, gde je razmatran izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a za period od septembra prošle do marta ove godine. Na sednici, koja je počela posle 21 čas, šefica UNMIK-a, Karolin Zijade, naglasila je potrebu za dijalogom o normalizaciji odnosa i pozvala na uzdržavanje od jednostranih poteza.
Zijade je istakla da su tokom njene nedavne posete severu Kosova i Metohije razgovarali o stalnom deficitu poverenja među institucijama i zabrinutosti za budućnost, s obzirom na trenutnu situaciju u regionu. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić u svom obraćanju naglasio je da međunarodni principi moraju biti poštovani dosledno, dodajući da Srbija snažno podržava prisustvo i angažovanje UNMIK-a.
Đurić je ukazao na to da mandat misije nije ispunjen ni posle više od 25 godina, a da se izazovi na terenu sve više komplikuju. On je takođe osudio jednostrane poteze i etnički motivisane incidente koje je izazvao režim u Prištini, ističući da Srbi plaćaju cenu tih odluka. „Priština je poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije, što ima direktne i bolne posledice po konkretne ljude“, rekao je Đurić.
Ministar je naveo primere zatvaranja srpskih institucija u više opština, ističući da su ti potezi bili više od političke provokacije, već proračunati pokušaj brisanja identiteta Srba u tim sredinama. On se zapitao kako je moguće govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja kada su centri za socijalni rad zatvoreni, ostavljajući više od 1.500 ljudi bez osnovnih usluga.
Đurić je ponovo postavio pitanje o formiranju Zajednice srpskih opština, naglašavajući da u Prištini ne postoji politička volja za ispunjavanje ovog pravno obavezujućeg zadatka. Umesto toga, vidi se etno-nacionalistička strategija koja stvara strah i izopštavanje Srba. On je podsetio na reči Aljbina Kurtija, koji je ranije izjavio da „Srbi moraju da pate i da plate“, naglašavajući da su te reči postale politika.
Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, kritikovao je odnos vlasti u Prištini prema Srbima, ističući da je očigledno da Evropska unija nema način da utiče na Prištinu. On je ukazao na šovinističko ponašanje vlasti prema Srbima i naglasio da su potrebne hitne mere za zaštitu njihovih prava.
Kineski ambasador pri UN je potvrdio podršku teritorijalnom integritetu Srbije i pozvao na uzdržavanje od jednostranih poteza, kao i na formiranje Zajednice srpskih opština. On je naglasio da su potezi Prištine, poput zatvaranja srpskih institucija, dodatno ugrozili srpsku populaciju na Kosovu.
Ambasadori drugih zemalja, uključujući Alžir i Grčku, takođe su ukazali na važnost uspostavljanja Zajednice srpskih opština i pozvali na dijalog između Beograda i Prištine. Američki ambasador Džon Keli naglasio je potrebu za smanjenjem tenzija i uspostavljanjem mira.
Šef delegacije EU pri UN je istakao da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i da su potrebni konstruktivni dijalozi kako bi se došlo do rešenja za aktuelna pitanja. On je pozvao obe strane da se posvete dijalogu kako bi se postiglo trajno rešenje.
U zaključku, sednica Saveta bezbednosti UN ponovo je ukazala na složenu situaciju na Kosovu i Metohiji, gde se potrebe za dijalogom i normalizacijom odnosa nalaze u središtu pažnje međunarodne zajednice. Svi prisutni su se složili da je neophodno raditi na smanjenju tenzija i unapređenju položaja srpske zajednice na Kosovu.
