Ovim pitanjem juče su se pozabavili članovi skupštinskog Odbora za prosvetu, nauku, kulturu i sport. Peticiju je potpisalo više od šest hiljada građana koji su za to da veronauka postane deo osnovnog i srednjeg obrazovanja mladih Crnogoraca, a razmatrali su se je poslanici vlasti i opozicije. Odbor je, na kraju, odlučio da potpisi ne budu upućeni Vladi u dalje procedure, već da je najbolje da se obavi konsultacija sa nadležnim sekretarijatom na koji način da izvršnu vlast obaveste o peticiji. Predsednik Odbora Nikola Rovčanin (Demokrate) podsetio je da je ovo jedina peticija Parlamentu koja je dosegla šest hiljada i koja je stigla na odbor.
Hrišćani u Crnoj Gori imaju cetinjsku Bogosloviju i Gimnaziju „Sveti Sava“ u Podgorici, kojima upravlja Mitropolija crnogorsko-primorska. Katolička zajednica okupljena je u kotorskoj i barskoj Biskupiji i svoje sveštenike školuje van Crne Gore. Tu je i medresa „Mehmed Fatih“, koju je Mešihat islamske zajednice osnovao 2008. godine i ima sedište u Tuzima uz područno odeljenje u Rožajama. Rovčanin je naglasio da veronauka nije nespojiva sa sekularnom državom, objašnjavajući da sekularizam ne nalaže ateizam i antiteizam, te da je važno poštovati inicijative građana i razmatrati ih.
Zamenica predsedika Odbora Aleksandra Vuković Kuč (DPS) izjavila je da su na skupštinske adrese stigli dopisi oko 90 nevladinih organizacija, koje smatraju da državne škole ne smeju postati prostor za verske podele. Ovaj stav izaziva zabrinutost među delom javnosti, koja se protivi uvođenju veronauke u obrazovni sistem.
Poslanik Vaso Obradović (Nova srpska demokratija) je istakao da se suviše dramatizuju stvari koje su nas kao „tradicionalno društvo“ odvajale od drugih naroda, naglašavajući duhovnu i moralnu crtu, kao i kulturni aspekt. On je dodao da se veronauka ne nameće deci, već se nudi kao opcija kroz izborni predmet. Ovo je stav koji deli deo poslanika koji se zalažu za uvođenje veronauke u škole.
S druge strane, postoji i otpor prema ovoj inicijativi. Poslanica DPS-a, Zoja Bojanić Lalović, smatra da je nemoguće dovoditi u istu ravan religijsko obrazovanje i ljudska prava, postavljajući pitanje da li se želi religijska nastava ili obrazovanje o religijama. Ona je podsetila na stav ministarke Jakšić Stojanović koja je izjavila da veronauci nije mesto u školama, što dodatno komplikuje ovu diskusiju.
Član Odbora i poslanik DNP-a, Dragan Bojović, kazao je da treba razmotriti peticiju koju je potpisalo više od šest hiljada građana. On je zamolio predstavnike nevladinih organizacija da dopis proslede državama EU i zapadne demokratije, objašnjavajući im šta zapravo znači sekularna država. Bojović je naglasio da sekularnost ne znači suspendovanje religije i verskih zajednica, podržavajući inicijativu građana da veronauka bude jedan od predmeta koji može da se izabere, a i ne mora.
Ova debata o veronauci u školama u Crnoj Gori otvara važna pitanja o identitetu, tradiciji i obrazovanju. Dok jedni smatraju da bi uvođenje veronauke moglo doprineti jačanju moralnih vrednosti među mladima, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do daljih podela i sukoba unutar društva. U svakom slučaju, pitanje veronauke ostaje otvoreno i zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među svim relevantnim akterima u društvu.
Ovo pitanje će sigurno biti u fokusu daljih rasprava, a stavovi svih strana će biti važni za donošenje konačne odluke o tome da li će veronauka postati deo obrazovnog sistema u Crnoj Gori. Kako se situacija odvija, moguće je da će javnost biti pozvana na dodatne konsultacije, kako bi se osiguralo da se glasovi svih zainteresovanih čuju, a odluke donesu u interesu svih građana.
