Dugo su Crnogorke živele daleko od ostatka sveta, obavijene velovima misterije i tradicije. One su bile stubovi porodica, ponosne majke, sestre i supruge, ali su često skrivale svoje unutrašnje svetove. O toj skrivenoj intimnosti, koja je vekovima bila tabu, piše književnik Čedo Baćović u svojim delima. Njegove knjige istražuju ljubavni život Crnogorki i Crnogoraca, pokušavajući da otkrije ono što je dugo bilo nepoznato.
Baćović ističe da su Crnogorke poznate kao heroine, no svaka od njih nosi svoju priču, svoju bol i svoje želje. On nije želeo da ih povredi, već da ih prikaže kao ljudska bića sa pravom na ljubav i nežnost. Njegove knjige su rezultat dugogodišnjeg istraživanja i prikupljanja priča koje su se prenosile usmenim putem, od generacije do generacije.
Kao dečak, Baćović je slušao golicave priče iz svog kraja, koje su se često mogle čuti u razgovorima starijih. Iako su se vremena menjala, a neki od aktera tih priča su davno nestali, on je nastavio da ih beleži. Njegovo pisanje nije samo literarni poduhvat, već i pokušaj da se razbije predrasuda o ženama u Crnoj Gori.
Jedna od priča koju Baćović pominje govori o udovici iz Katunskog kraja, koja je bila predmet udvaranja, ali je, da bi odala počast svom preminulom mužu, odlazila na njegov grob i tugovala. Ova scena oslikava duboku emotivnu vezu koju žene imaju sa svojim partnerima, čak i nakon smrti.
Na dan svadbe, jedna devojka je pitala svoju majku o običajima koji je čekaju. Razgovor između majke i ćerke otkriva trenutnu nervozu i neizvesnost pred ulazak u brak. Tradicionalni običaji su bili veoma strogi, a devojke su se često suočavale sa velikim pritiscima u vezi sa svojim moralom i čednošću.
U drugoj priči, momak se zaljubio u devojku koju mu je majka zabranila. Njihova zabranjena ljubav oslikava sukob između tradicionalnih vrednosti i ličnih osećanja. Devojka, saznajući za zabranu, peva pesmu koja izražava njenu bol i želju za slobodom. Ovakve priče su pokazatelj da je ljubav, bez obzira na okolnosti, uvek pronašla svoj put.
Kada je u Crnoj Gori donet novi zakon o vanbračnoj deci, Bogišić, pravnik, je došao u manastir da čuje kako će se zakon primenjivati. Njegov susret sa kapetanom Mrdeljom Radovićem osvetljava koliko su se norme i vrednosti menjale. Kapetan je pozvao žene iz svoje kapetanije i rekao im da od sada svaka mora da dokaže s kim je imala decu, čime je pokazao promenu u načinu razmišljanja o ženama i njihovim pravima.
U drugoj anegdoti, starica vodi kravu i susreće svate. Njena duhovitost i spremnost da se šali na račun situacije osvetljavaju sposobnost Crnogorki da kroz humor prevaziđu teškoće i izazove života.
Kroz sve priče, Baćović prikazuje složenost ženskog identiteta u Crnoj Gori. Od tradicionalnih uloga do modernih težnji za slobodom, Crnogorke su uvek bile više od onoga što su društvene norme nalagala. Njihovi životi su ispunjeni ljubavlju, tugom, željama i snovima, a Baćovićevo pisanje pruža uvid u njihove unutrašnje svetove.
U savremenom svetu, gde se vrednosti i tradicije često preispituju, važno je ne zaboraviti priče koje su oblikovale identitet jedne nacije. Knjige Čeda Baćovića nude priliku da se razumeju složene dinamike ljubavi, porodičnih odnosa i identiteta, i otvaraju vrata ka novim uvidima o ženama u Crnoj Gori.
