Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić izjavio je večeras da poruka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen ukazuje na to da se od Srbije očekuje da bude više usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Milić je za Tanjug rekao da se ova poruka pre svega tiče odnosa prema Rusiji, i da se odnosi na trenutne okolnosti.
„Pretpostavljam više eksplicitno vrednosno, nego u praktičnom smislu. Mnoge države su vrednosno davale polarizujuće poruke protiv Rusije, ali u praksi to nije podrazumevalo mnogo šta, u smislu što su sankcije koje su uvodili bile zaobilažene ili je pomoć koju su dali u Ukrajini bila minimalna“, naveo je Milić.
On je istakao da je ova poruka upućena regionu Zapadnog Balkana, a ne samo Srbiji, kao i da se odnosi na opšti odnos EU prema Rusiji.
Milić je izrazio uverenje da će se postepeno učititi usklađivanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da to neće biti „apsolutno, niti ćemo se odreći nekih prioriteta i interesa koje smo dosad realizovali svojom spoljnom politikom, a uključuju i odnose sa Rusijom“.
Prema njegovim rečima, za Srbiju je bitno da na pravi način „pročita“ situaciju u međunarodnoj areni, posebno kad stigne ovako neprikidani signal od najvažnijih međunarodnih faktora.
„To ne znači da će odustati od dosadašnjih principa koje su primenjivali, naročito u međunarodnim odnosima, međutim u kontekstu onoga što se od njih očekuje kao članice jednog evroatlantskog bloka, moraće pronaći neke svoje pozicije koje će biti kompatibilne sa onim što se generalno očekuje u evroatlantskom bloku“, rekao je Milić.
On je napomenuo da, sa jedne strane, neće biti ugrožen bilateralni odnos sa Rusijom, ali će, s druge strane, kada je reč o kompatibilnosti sa spoljnom politikom EU, morati da „pronadje i odredjene modalitete saradnje sa svojim najznačajnijim političkim i bezbednosnim partnerima, u kontekstu i NATO-a ali i EU“.
Milić je ukazao da će, kako se približava formiranje nove evropske administracije, verovatno doći do više preciziranja tih zahteva, ali da je sadašnja poruka upućena Briselu da Srbija treba da bude više usklađena sa spoljnom politikom EU.
Na pitanje da li je ova poruka delimično i odgovor francuskog predsednika Emanuela Makrona upućen svim zemljama članicama EU, Milić je rekao da bi ovo pitanje trebalo detaljnije razraditi, ali da ono delimično može da se posmatra kao deo šireg procesa unutrašnje demokratizacije EU i deo izgradnje njenog mehanizma spoljne politike.
On je podsetio da je Makron predložio proces reforme EU koji će obuhvatiti institucionalni okvir, politički koncept i spoljnu politiku EU, a deo tog procesa treba da posluži za spoljnopolitičku konsolidaciju EU.
Milićeve izjave prethode dvodnevnoj poseti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu, tokom koje će se sastati sa najvišim srpskim zvaničnicima.
Fon der Lajen je tokom posete Beogradu izjavila da će EU zahtevati od Srbije da se uskladi sa spoljnom politikom bloka i da neće moći da razvija odnose sa Rusijom i Kinom dok je deo evropske porodice.
Dolazak predsednice EK prva je poseta nekog visokog evropskog zvaničnika Beogradu za gotovo 20 godina.
