Kompanija Selebrajt (Cellebrite) je odlučila da obustavi upotrebu svoje digitalne forenzičke opreme za određene klijente u Srbiji. Ova odluka je usledila nakon izveštaja Amnesti internešnala o zloupotrebi špijunskog softvera i forenzičkih proizvoda od strane srpskih vlasti, koji su nezakonito ciljali aktiviste i novinare. Amnesti je saopštio da je šef laboratorije za bezbednost, Donik O’Karol, ocenio da ova odluka potvrđuje nalaze izveštaja te organizacije iz decembra, koji su pokazali da su srpska policija i obaveštajne službe zloupotrebljavale Selebrajtovu opremu van zakonom propisanih procesa.
O’Karol je naglasio da je povlačenje licenci od korisnika koji su zloupotrebili tehnologiju u političke svrhe ključan prvi korak. On je istakao da je neophodno da srpske vlasti hitno sprovedu temeljne i nepristrasne istrage, pozovu odgovorne na odgovornost i obezbede pravne lekove za žrtve, kao i da uspostave adekvatne zaštitne mere kako bi se sprečile buduće zloupotrebe. O’Karol je takođe naglasio da je od suštinskog značaja unaprediti procese provere kompanije Selebrajt kako bi se osiguralo da njihovi proizvodi ne budu korišćeni za kršenje ljudskih prava pre nego što suspendovanim klijentima ponovo omoguće pristup ili izdaju nove licence u Srbiji.
Amnesti internešnala je objavila 16. decembra prošle godine da vlasti u Srbiji koriste napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebrajt za hakovanje novinara i aktivista. Ova organizacija se poziva na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su izjavili da su bili hakovani u prethodnim mesecima. U izveštaju pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentovano je kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u to vreme izjavila da deluje isključivo u skladu sa zakonima Srbije i odbacila navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista kao besmislice. U izveštaju se takođe tvrdi da su srpska policija i BIA koristile prilagođeni Android špijunski sistem pod nazivom „NoviSpaj“ (NoviSpy) kako bi prikriveno zaražavale uređaje pojedinaca tokom pritvora ili policijskih razgovora.
BIA je u svom saopštenju naglasila da ne može komentarisati „besmislene navode“ Amnesti internešnala i da obično ne komentariše slične sadržaje. Oni su dodali da trivijalni senzacionalizam sadržaja izveštaja ukazuje na svrhu Amnesti internešnala, koja se ogleda u radu za interese određenih agencija i grupa za pritisak.
Ova situacija otvara važna pitanja o bezbednosti i privatnosti u Srbiji, kao i o načinu na koji vlasti koriste tehnologiju za nadzor. Kritičari ističu da ovakva zloupotreba tehnologije može imati ozbiljne posledice po demokratiju i ljudska prava. U svetlu ovih događaja, pozivi na reforme i transparentnost u radu bezbednosnih agencija postaju sve jači.
Amnesti internešnala je takođe naglasila da dalji izvoz nadzornih ili digitalnih forenzičkih tehnologija u Srbiju mora biti obustavljen dok vlasti ne uspostave efikasan i nezavistan sistem kontrole i nadzora nad svim merama koje mogu ugroziti pravo građana na privatnost, slobodu izražavanja i mirno okupljanje. Ova situacija će verovatno izazvati dalja istraživanja i diskusije o etici korišćenja digitalnih alata u svrhe nadzora, kao i o odgovornosti kompanija koje proizvode ovu tehnologiju.
U budućnosti, važno je da se osigura da se tehnologija koristi na način koji poštuje ljudska prava i slobode građana, a ne da se koristi kao alat za suzbijanje i kontrolu. Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje i podsticaj za preispitivanje načina na koji se digitalna tehnologija koristi u savremenom društvu.
