Brisel – Obnovljivi izvori energije su u 2023. godini činili 45,3% potrošnje električne energije u Evropskoj uniji, što predstavlja značajno povećanje od 4,1 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, objavio je danas Evrostat. Ovaj podatak ukazuje na najveći godišnji porast udela obnovljive energije u potrošnji struje od kada su počeli da se prikupljaju statistički podaci o ovom segmentu 2004. godine.
Prema podacima Kancelarije EU za statistiku, vetar i hidroenergija su dominirali kao glavni izvori obnovljive energije, čineći više od dve trećine ukupne proizvodnje. Udeo vetra u proizvodnji iznosio je 38,5%, dok je hidroenergija činila 28,2%. Solarni izvori energije su takođe imali značajan udio od 20,5%, dok čvrsta biogoriva i drugi obnovljivi izvori čine 6,2% i 6,6% ukupne proizvodnje struje.
Austrija je prednjačila u potrošnji električne energije iz obnovljivih izvora, sa čak 87,8% proizvedenih izvora iz obnovljivih izvora, gde je hidroenergija imala ključnu ulogu. Švedska je takođe dostigla visoke procente, sa 87,5% obnovljive energije, dok je Danska sa 79,4% takođe imala značajan udeo vetra kao glavnog obnovljivog izvora.
Pored ovih zemalja, veliki udeo obnovljive energije zabeležen je i u Portugalu (63%), Hrvatskoj (58,8%), Španiji (56,9%), Letoniji (54,3%) i Finskoj (52,4%). Ovi podaci ukazuju na sve veću usmerenost zemalja članica EU ka održivim izvorima energije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Međutim, postoje i zemlje koje su još uvek na niskim nivoima korišćenja obnovljivih izvora. Malta se ističe sa najmanjim udelom obnovljive energije, koja iznosi samo 10,7%. U Češkoj je taj udeo 16,4%, dok je u Luksemburgu 18%, a u Mađarskoj 19,5%. Ovi podaci sugerišu da postoji značajna razlika u pristupu i razvoju obnovljivih izvora energije među različitim zemljama EU.
Evrostat takođe napominje da je ovaj trend rasta udela obnovljivih izvora energije u potrošnji struje deo šireg evropskog cilja za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na održive energetske modele. Ovakve strategije su od ključnog značaja za postizanje klimatskih ciljeva Evropske unije, koji se fokusiraju na održivu budućnost.
Zemlje članice EU nastavljaju da ulažu u tehnologije za obnovljive izvore energije, uključujući vetroelektrane, solarne panele i druge inovativne sisteme koji omogućavaju efikasniju proizvodnju i korišćenje energije. Ovakva ulaganja ne samo da doprinose smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, već takođe otvaraju nova radna mesta i podstiču ekonomski rast.
Jedan od izazova sa kojima se EU suočava jeste potreba za stabilizacijom energetske mreže koja se sve više oslanja na obnovljive izvore. S obzirom na to da su mnogi od ovih izvora, poput vetra i sunca, podložni promenama u vremenskim uslovima, neophodno je razviti efikasne sisteme skladištenja energije i pametne mreže koje će omogućiti optimalno korišćenje dostupnih resursa.
U zaključku, podaci koje je objavio Evrostat ukazuju na pozitivan trend u korišćenju obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji. Ovaj trend je ključan za postizanje ciljeva održivosti i smanjenje emisije štetnih gasova. Iako postoje razlike među zemljama, ukupni napori na povećanju udela obnovljivih izvora predstavljaju značajan korak ka energetskoj tranziciji koja će oblikovati budućnost evropskog energetskog sektora.
