Tokom nedavnih sistematskih pregleda pred upis u školu, zdravstveni radnici u Jagodini otkrili su zabrinjavajući trend među decom. Od više od 600 pregledanih mališana, 17% njih pokazuje probleme sa govorom. Prema rečima dr Milice Mihajlov, načelnice Dečjeg dispanzera Doma zdravlja u Jagodini, deca se suočavaju sa izazovima kao što su kasno progovaranje, loša izgovorenost određenih slova, pa čak i pojava fenomena koji se naziva „digitalni autizam“ ili ekranizam. Ovaj problem se sve više povezuje sa prekomernim korišćenjem mobilnih telefona i televizija, što umesto igra i interakcije sa vršnjacima dovodi do ozbiljnih posledica po razvoj dece.
Dr Mihajlov je naglasila da je veoma važno da roditelji budu svesni štetnosti ekrana, te je odlučeno da se u Razvojnom savetovalištu organizuju radionice za roditelje odojčadi. Ove radionice će im pomoći da razumeju koliko je važno ograničiti vreme koje njihova deca provode ispred ekrana i podstaknuti ih na aktivnije učestvovanje u igri i komunikaciji. „Već postoje edukacije za roditelje mlađe dece i dvogodišnjaka,“ dodala je dr Mihajlov.
Osim problema sa govorom, zdravstveni stručnjaci su takođe primetili da se fizička neaktivnost među decom povećava. Mnoge mališane karakterišu problemi kao što su kriva kičma, ravni tabani i loše držanje. Zdravstveni pregledi su pokazali da deca provode premalo vremena napolju, što dovodi do nedostatka vitamina D i sve češćih preloma kostiju, što nije bio slučaj ranije. Fizička aktivnost je ključna za zdrav razvoj, a nedostatak iste može imati dugoročne posledice po zdravlje dece.
Roditelji su pozvani da budu proaktivni i da više vremena provode sa svojom decom na otvorenom, igrajući se i baveći se fizičkim aktivnostima. Osim toga, stručnjaci preporučuju da se roditelji informišu o korisnim tehnikama za razvoj govora kod svoje dece i da ih podstiču na verbalnu komunikaciju. „Intenzivan logopetsko-defektološki tretman je neophodan za ‘sklapanje’ rečenica i razumevanje naredbi,“ naglasila je dr Mihajlov.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se zajednica, škole i zdravstvene institucije udruže kako bi se osiguralo da deca dobiju potrebnu podršku i resurse za zdrav razvoj. Organizovanje radionica za roditelje, kao i aktivne igre i aktivnosti u prirodi, može pomoći u ublažavanju problema sa govorom i fizičkom neaktivnošću.
Istraživanje i edukacija o ovim problemima su prvi koraci ka prevenciji i rešenju. Pored toga, važno je da se razviju strategije koje će omogućiti deci da se aktivnije uključe u društvene interakcije i da se igraju sa vršnjacima, umesto da provode vreme ispred ekrana. Kroz zajednički rad, roditelji, učitelji i zdravstveni radnici mogu stvoriti zdravije okruženje za decu, koje će im omogućiti da se razvijaju u srećne i zdrave pojedince.
U ovoj situaciji, ključno je da se osnaže roditeljske veštine i da se poveća svest o značaju fizičke aktivnosti i verbalne komunikacije za decu. Samo tako će se moći prevazići izazovi modernog doba i omogućiti deci da postanu svesni i aktivni članovi društva. Ulaganje u zdravlje i razvoj dece je ulaganje u bolju budućnost, kako za pojedince, tako i za celokupno društvo.
Kao zaključak, potrebno je prepoznati i delovati na probleme sa kojima se deca suočavaju zbog prekomernog korišćenja tehnologije, kako bi se obezbedio njihov zdrav i pravilan razvoj. Edukacija i zajednički napori su ključni za stvaranje boljeg okruženja za našu decu.
