Ovo je saopšteno iz NVO „Voz neprebola“, povodom 19 godina od stravične železničke nesreće na Bioču, kada je prilikom izletanja voza na liniji Bijelo Polje-Bar, stradalo 47 putnika, a više od 200 povređeno. Ova tragedija ostavila je dubok trag u svesti građana, a svake godine se organizuje obeležavanje godišnjice kako bi se odala počast žrtvama.
U znak sećanja na stradale građane, kod spomenika žrtvama u gradskom parku u Bijelom Polju danas je obeležena godišnjica tragedije. Ove godine, u znak pijeteta prema žrtvama, nije bilo javnog obraćanja rodbine i zvaničnika Bijelog Polja. Umesto toga, položeno je cveće na spomenik stradalim ljudima. Predsednik NVO Goran Vojinović istakao je da se na Bioču desio zločin, a ne nesreća, što ukazuje na duboku zabrinutost oko odgovornosti i sigurnosti u železničkom saobraćaju.
Železnička nesreća na Bioču se dogodila 2004. godine i predstavlja jednu od najtežih nesreća u istoriji crnogorskih železnica. Vožnja na toj relaciji bila je poznata po lošem stanju pruge i zastarjeloj opremi. Mnogi su ukazivali na propuste i neadekvatne mere bezbednosti, ali su se odgovorni često izmiču odgovornosti. Ovaj incident je izazvao velike proteste građana koji su zahtevali odgovornost onih koji su doprineli tragediji.
Nesreća je izazvala talas reakcija u javnosti, a mnogi su tražili promene u železničkom sistemu kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. Nažalost, uprkos svim apelima, sistemske promene su sporadične i često neadekvatne. Građani i dalje osećaju strah i nesigurnost prilikom korišćenja železnice, što dodatno potkrepljuje tvrdnje NVO „Voz neprebola“ da je potrebna reforma železničkog sektora.
U godinama koje su usledile nakon nesreće, različite vlasti su obećavale reforme i poboljšanja, ali su rezultati često bili nevidljivi. Mnogi se pitaju da li je bezbednost građana zaista prioritet ili je sistem ostao zarobljen u mreži političkih interesa i korupcije. Predsednik NVO Vojinović naglašava da je važno da se ne zaboravi na žrtve i da se nastavi sa pritiskom na vlasti kako bi preuzele odgovornost i unapredile sistem.
Godišnjica ove tragedije podseća nas na važnost sećanja i poštovanja prema onima koji su izgubili život, ali i na potrebu za kritičkim preispitivanjem sistema koji nas okružuje. U ovom kontekstu, važno je naglasiti da se sećanje na žrtve ne sme koristiti samo kao simbol, već kao podsticaj za akciju i promene.
Pored toga, aktivisti i nevladine organizacije insistiraju na transparentnosti u istragama nesreća i odgovornosti onih koji su na vlasti. Njihova borba nije samo za pravdu za žrtve, već i za sigurniju budućnost svih građana. Njihova rešenja često uključuju jačanje inspekcija, modernizaciju železničke infrastrukture i uvođenje strožih propisa.
Na kraju, sećanje na nesreću na Bioču je važan deo kolektivnog identiteta i odgovornosti društva prema svojim članovima. U svetu gde se često čini da su krivci za nesreće zaštićeni, a žrtve zaboravljene, obeležavanje ovakvih godišnjica je od suštinske važnosti. Građani moraju ostati budni i zahtevati promene, osiguravajući da se tragedije poput ove nikada više ne ponove.
