Hrvatska je nedavno organizovala svečanost u spomen na žrtve koncentracionog logora Jasenovac, koji je tokom Drugog svetskog rata bio mesto bezbrojnih patnji. Ovaj logor, pod upravom marionetskog režima kojeg su postavili nacisti, postao je sinonim za brutalnost i stradanje, gde je stradalo desetine hiljada ljudi, uključujući žene i decu. Ceremonije su se održale u povodu obeležavanja 80 godina od neuspelog bekstva 600 zatvorenika 22. aprila 1945. godine, od kojih je samo 92 uspelo da preživi. Ovo je jedan od mnogih tragičnih događaja koji su obeležili postojanje ovog logora, koji se često naziva balkanskim Aušvicem.
Prema zvaničnim podacima, u logoru Jasenovac poginulo je oko 83.000 ljudi, iako se među istoričarima i preživelima često može čuti da su ti brojevi u stvarnosti mnogo veći. Ne smemo zaboraviti da su u Jasenovcu, pored Srba, stradali i pripadnici drugih naroda, uključujući Jevreje, Rome i protivnike režima. Brutalna mučenja koja su se tamo sprovodila ostavila su trajne ožiljke na svemu što je dolazilo posle, a sećanje na te žrtve služi kao važno upozorenje protiv mržnje i netolerancije.
Tokom ceremonije, hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je značaj sećanja na ovakve zločine, naglašavajući potrebu da se obeležavanje takvih tragedija nastavi i u budućnosti. Plenković je pozvao sve građane da se poistovete sa sudbinama pogođenih i da zajedno rade na očuvanju ljudskih prava i suzbijanju svake vrste nasilja.
Na komemoraciji su bili prisutni predstavnici različitih manjinskih zajednica, uključujući Srbe, Jevreje, Rome i antifašiste, što je bio značajan korak ka pomirenju i izgradnji boljih odnosa među narodima koji su se decenijama suočavali s različitim formama diskriminacije i nasilja. Ova zajednička prisutnost na komemoraciji označava napredak u stvaranju društva koje teži razumevanju i toleranciji.
Sećanje na Jasenovac, ne sme biti samo akt sjećanja na prošlost, već i poziv na akciju za budućnost. Svaki put kada se okupimo kako bismo odali počast žrtvama, ponovo preuzimamo odgovornost da radimo protiv mržnje i zla koja su se nekada manifestovala u našoj prošlosti. To je naša zajednička dužnost – da osiguramo da se ništa slično nikada više ne desi.
Obeležavanje žrtava Jasenovca takođe je važan moment za obrazovanje i podsećanje novih generacija na strahote rata i ljudskih prava. Mnogi mladi ljudi danas možda nisu svesni detalja o ovim događanjima, i zato je ključno kontinuirano obrazovanje o ovim temama, kako bismo stvarali empatiju i razumevanje među raznim kulturama.
S pravom, sećanje na Jasenovac ne bi trebalo da bude samo prolazni trenutak, već dugotrajan podsticaj da svi zajednički radimo na izgradnji mira i tolerancije. Ne smemo dozvoliti da se sećanja na ove strahote izgube u zaboravu. Naša istorija nosi važne lekcije koje je potrebno prenositi s generacije na generaciju, kako bismo osigurali bolju budućnost za sve.
