Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić ocijenio je da sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine sledeće nedelje ima samo „simboličan karakter“ i za cilj ima da se pokaže da dijalog „nije mrtav“.
„Tako bi se pokazalo kako dijalog nije potpuno mrtav i da ipak postoje pokušaji evropskih zvaničnika da se dođe do nekog kompromisnog rešenja“, rekao je Surlić za Tanjug.
On je naglasio da je dijalog već dugo u zastoju, pre svega zbog odbijanja vlade u Prištini da na terenu otpočne formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Rekao bih da svedočimo zapravo krahu jedne Evropske politike koja je bila ozvaničena Nemačko-francuskim planom i podrazumevala je nametnuta rešenja i EU kao trećeg aktera, koji će direktno učestvovati u dijalogu između Beograda i Prištine, koji će garantovati da će se dogovoreno i sprovoditi na terenu“, navodi on.
Prema njegovom mišljenju, dogovora nema, kao ni usaglašenosti dve strane koji su to prvi potezi koji bi trebalo da budu povučeni.
„S druge strane, očigledno je da Kurtija nikakav dogovor ne interesuje“, ocenio je sociolog Vuletić.
„Imamo i evropski predlog za statut Zajednice srpskih opština, a u više navrata evropski zvaničnici isticali su da im je to prioritet, pa čak i u samim dokumentima u Ohridskom aneksu naznačeno je da je ZSO prvi element dalje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, ali je očigledno da po svim najavama Prištine ne postoji apsolutno nikakav interes i želja da se uopšte započne proces“, naglasio je Surlić.
Sasvim je jasno da Kurti i njegovi istomišljenici neće formirati ZSO, ističe on.
Ističe da je poslednji test bio upravo situacija oko prijema tzv. Kosova u Savet Evrope.
„Priština je imala istorijsku šansu nakon izbacivanja Rusije iz Saveta Evrope da ostvari članstvo u ovoj organizaciji, ali čak i po cenu tog članstva oni nisu želeli da formiraju ZSO i mislim da je sasvim jasno da ova vlada Aljbina Kurtija neće formirati Zajednicu srpskih opština“, kaže on i ističe da veoma pesimistično posmatra predstojeći susret.
Surlić je najavu da će šef evropske diplomatije Žozep Borelj preporučiti Evropskoj komisiji da se povuku kaznene mere prema Prištini ocenio kao „veoma tužnu poruku iz Brisela“.
„Preduzimati takve korake, u situaciji kada na severu Kosova i Metohiji dalje svedočimo sistemskoj diskriminaciji Srba, nelegalnoj ekspropriaciji, hapšenju ljudi bez ikakvog povoda, opštu ugroženu bezbednost i sve ostalo, jedna je veoma tužna poruka iz Brisela, a to je da se ukidaju i ove male, blage sankcije, odnosno kaznane mere prema Prištini, koja po ko zna koji put biva abolirana za sve ono što radi na terenu, pre svega prema srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji“, naglašava on.
S tim u vezi, poručio je i da ovaj susret u Briselu vidi više kao „plezir evropskim zvaničnicima da održavaju normalizaciju u životu, odnosno neku vrstu dijaloga“.
„Međutim, suštinski ne vidim nikakav uticaj na stvarno stanje koje se odvija na terenu“, naveo je Surlić.
