Na srpskom tržištu nekretnina zabeležen je nastavak trenda stabilizacije i smirivanja, prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je pad od 2,6% u ukupnoj vrednosti prodatih nekretnina i 1% manje prodatih nekretnina u poređenju sa prethodnom godinom.

Ipak, iako je zabeležen pad aktivnosti na tržištu, cene nekretnina i dalje su porasle. Prodaja stanova čini veći deo prometa nekretnina, sa 834 miliona evra od ukupne vrednosti prodatih nekretnina od 1,5 milijardi evra. Ovo predstavlja pad od 2,6% u odnosu na prethodnu godinu, iako su cene i dalje u porastu. Broj ugovora o kupovini stanova je smanjen za 0,5% u poređenju sa prvom kvartalom 2023. godine, dok je u poređenju s prvom kvartalom 2022. godine zabeležen pad od 16%.

Detaljna analiza tržišta pokazuje da se na delimično regulisanom tržištu, gde se prodaju stanovi koji nemaju sve potrebne dokumente za regularnu uknjižbu, broj ugovora o kupovini povećao za 9,9% u odnosu na prethodnu godinu. Na primarnom tržištu, u novogradnji gde su prodavci profesionalni investitori, zabeležen je pad od 14,6% u broju ugovora i 18,7% u vrednosti.

Iako su cene nekretnina i dalje u porastu, tržište se suočava s izazovima. Na „sivom“ tržištu zabeležen je pad od 17%, dok je na primarnom tržištu pad bio još veći – 19%. Unatoč visokim cenama, kupovina uz pomoć kredita ostaje relevantna, a u Beogradu je čak 25% svih stanova kupljeno uz pomoć kredita. U drugim gradovima poput Kragujevca, Niša i Novog Sada, broj kupaca koji koriste kredite je opao u prvom tromesečju 2023. godine.

Cene nekretnina su porasle u mnogim gradovima, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Prodavci stanova iz kategorije starogradnje takođe su povećali cene, osim u Nišu gde su cene pale. U celini, tržište nekretnina u Srbiji beleži stabilizaciju i smirivanje, ali cene i dalje ostaju visoke, što može imati uticaj na buduće trendove na tržištu nekretnina.