Evropska komisija je predstavila novu viziju za evropski poljoprivredno-prehrambeni sektor do 2040. godine, pri čemu su značajno ublažene „zelene“ komponente koje su prethodno izazivale redovne proteste poljoprivrednika. U novoj strategiji, fokus se premešta ka pojednostavljenju propisa i stvaranju atraktivnije profesije u poljoprivredi, umesto na daljem podizanju ekoloških standarda. Ova promena je rezultat pritiska poljoprivrednika koji su se protivili strožim ekološkim regulativama.
Jedna od ključnih promena odnosi se na označavanje hrane. Umesto dosadašnjeg Nutri score sistema koji je koristio kodiranje bojama, novi pristup će se fokusirati na informacije o poreklu proizvoda i standardima dobrobiti životinja koje primenjuju proizvođači. Ovaj korak je usmeren ka povećanju transparentnosti za potrošače.
I pored naglašavanja evropske strateške prehrambene autonomije, nova strategija ne donosi značajne reforme u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Naime, ne postoje konkretni planovi za pravedniju raspodelu podsticaja koji bi favorizovali male poljoprivrednike u odnosu na velike kompanije.
Ekološki aspekti, iako prisutni, više nisu u fokusu nove strategije. Revizija okvira upotrebe pesticida, koja je prethodno imala ambiciju da prepolovi njihovu upotrebu do 2030. godine, je smatrana teško ostvarivom. Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je zbog pritiska desničarskih grupa i protesta nezadovoljnih poljoprivrednika. Nova vizija se usredsređuje na rekonstrukciju poljoprivrede kako bi ostala konkurentna i obezbedila poštene životne i radne uslove za poljoprivrednike.
Takođe, Evropska komisija planira da pojača usklađivanje proizvodnih standarda za uvezene proizvode sa onima koji važe za evropske proizvođače, posebno u oblasti upotrebe pesticida i dobrobiti životinja. Ova mera je posebno važna u kontekstu zabrane određenih pesticida u EU zbog zdravstvenih i ekoloških razloga.
Prvi korak u ovom procesu biće racionalizacija sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike, koja trenutno čini gotovo trećinu ukupnog budžeta EU. Osiguranje adekvatnog životnog standarda za poljoprivrednike takođe je jedan od ključnih elemenata nove strategije, s obzirom na to da se mnogi proizvođači suočavaju s finansijskom nesigurnošću i visokim rizikom od siromaštva.
Kako bi se rešio problem siromaštva među poljoprivrednicima, EU planira do kraja godine razviti strategiju koja će motivisati mlade da se uključe u proizvodnju hrane, preko lakšeg pristupa zemlji, kapitalu i obuci za mlade poljoprivrednike. Osim toga, nastaviće se raditi na poboljšanju položaja poljoprivrednika u lancu snabdevanja hranom, jer se često suočavaju sa moćnim trgovcima na malo. Reforma nepoštenih trgovačkih praksi biće usmerena ka sprečavanju prakse u kojoj su proizvođači prisiljeni da prodaju svoju robu ispod cene.
Sve ove promene ukazuju na to da se Evropska komisija trudi da stvori ravnotežu između ekoloških potreba i ekonomskih realnosti poljoprivrednika. Nova vizija može biti korak ka jačanju evropskog poljoprivrednog sektora, ali ostaje da se vidi kako će se ove mere implementirati u praksi i koliko će koristiti samim proizvođačima. U svakom slučaju, očigledno je da će se evropska poljoprivreda suočiti s brojnim izazovima u godinama koje dolaze, a način na koji će se ovi izazovi prevazići može imati dalekosežne posledice po sektor.
