Američki istraživači su nedavno uspeli da mapiraju mali deo ljudskog mozga do najsitnijih detalja. Ovaj ćelijski atlas, koji je objavljen na stručnom portalu „Nature“, pruža uvid u neuronske mreže koje se nalaze na samo jednom kubnom milimetru mozga.

Iako se radi o veoma malom delu, mapirani deo mozga sadrži oko 57.000 ćelija koje mogu da čuvaju neverovatnih 1.4 petabajta podataka. Reč je o fragmentu korteksa mozga jedne 45-godišnje žene koja je podvrgnuta operaciji zbog napada epilepsije. Taj deo mozga je odgovoran za učenje, rešavanje problema i preradu senzornih signala.

Uzorak je pažljivo konzerviran i ofarban teškim metalima kako bi ćelije bile vidljivije. Neuronaučnik Džef Lihtman sa Harvard univerziteta i njegove kolege su zatim uzorak iseckali na 5.000 tankih delova, svaki debljine samo 34 nanometra, koji mogu da se posmatraju elektronskim mikroskopom.

Tim na čelu sa neuronaučnikom Virenom Jainom iz kompanije „Google“ je zatim pomoću veštačke inteligencije spojio slike dobijene mikroskopom kako bi stvorio 3D model uzorka. Jain je opisao svoje iskustvo kao „spiritualno“ kada je video sinapsu iz mozga ove žene i zatim odzumirao u milione drugih.

Istraživači su otkrili neobične neurone koji su međusobno povezani čak i do 50 veza, što je retkost jer se obično sreću dve veze između dva neurona. Takođe su pronašli parove neurona koji su gotovo savršeno simetrični.

Mapa mozga je toliko velika da će biti potrebno još mnogo vremena da se ispita i proveri, kako bi se eventualne greške u procesu spajanja slika ispravile. Trenutno je provereno samo nekoliko procenata od ukupnog broja ćelija, a verovatno će biti potrebno još nekoliko decenija da se završi kompletna mapa mozga.

Unatoč tome, dosadašnji rad omogućava bolje razumevanje funkcionisanja korteksa mozga, što može poslužiti kao osnova za razvoj novih terapija za neurodegenerativne ili psihijatrijske bolesti. Ova tehnologija će otvoriti nova vrata u proučavanju mozga i njegovog kompleksnog sistema nervnih ćelija.