Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas kako Rusija nema nameru da napada bilo koju zemlju, uključujući Finsku i Švedsku, koje su nedavno postale članice NATO-a. Ove izjave su došle u kontekstu sve više tenzija u regionu, a Peskov je odgovarao na pitanja tokom intervjua sa francuskim novinama „Poan“.
U intervjuu je Peskov naglasio da Rusija nije imala, niti ima probleme sa Finskom i Švedskom, ističući da su te dve zemlje sada deo NATO-a. On je rekao: „Nismo imali i nemamo problema ni sa Finskom, ni sa Švedskom, koje su ušle u NATO.“ Ove reči dolaze usred zabrinutosti u vezi sa potencijalnim vojnim sukobima i širenjem NATO-a prema granicama Rusije.
Peskov je takođe istakao da se vojna infrastruktura NATO-a postepeno postavlja na teritoriji Finske, što izaziva zabrinutost u Moskvi. On je naveo da Rusija preduzima mere kako bi povećala svoju bezbednost kao odgovor na ovu situaciju. „Ne nameravamo nikoga da napadamo“, dodao je Peskov, naglašavajući da je Rusija fokusirana na svoju odbranu.
Kremlj je, međutim, svesnan da vojna prisutnost NATO-a u regionu može uticati na bezbednosnu situaciju. Peskov je ukazao na to da se, srećom, ni u baltičkim zemljama, niti u Finskoj ne gađaju Rusi iz tenkova i aviona, kao što se to dešava u Donbasu od 2014. godine. Ova izjava može se tumačiti kao pokušaj da se umanje tenzije koje prate rat u Ukrajini i oštar odgovor Zapada na ruske vojne akcije.
U poslednje vreme, Rusija je bila pod sve većim pritiskom zbog svojih vojnih aktivnosti u Ukrajini, a širenje NATO-a na sever, uključujući prijem Finske i Švedske, dodatno je pogoršalo odnose između Moskve i Zapada. Peskov je takođe naglasio da je Rusija otvorena za dijalog, ali da očekuje poštovanje svojih sigurnosnih interesa.
Peskovove izjave dolaze u trenutku kada je NATO pojačao svoje prisustvo u regionu, uključujući vojne vežbe i jačanje odbrambenih kapaciteta. Ovaj razvoj situacije izaziva zabrinutost u Moskvi, koja smatra da je širenje NATO-a pretnja njenoj nacionalnoj bezbednosti. Ipak, Peskov je ponovio da Rusija ne planira nikakve agresivne akcije prema susednim zemljama.
Osim toga, ruski zvaničnici često ističu da je njihova vojska stacionirana u zapadnim delovima zemlje kako bi se osigurala stabilnost i bezbednost u regionu. Peskov je naglasio da će Rusija nastaviti da prati razvoj situacije i preduzima potrebne mere kako bi zaštitila svoje interese.
U međuvremenu, Finska i Švedska su se pridružile NATO-u u okviru šire strategije jačanja kolektivne odbrane u Evropi, posebno u svetlu ruske invazije na Ukrajinu. Ovaj potez je izazvao prilično podeljene reakcije u regionu, a Rusija je mnogo puta upozoravala na moguće posledice ovog širenja alijanse.
U zaključku, Peskovove izjave su deo šireg narativa koji se vodi u okviru geopolitičkih tenzija između Rusije i Zapada. Dok se Finska i Švedska nastoje osnažiti kroz članstvo u NATO-u, Rusija nastavlja da ističe sopstvenu bezbednost i ne nameru da napadne svoje susede. Ova situacija ostaje kompleksna, sa mnogo pitanja koja se postavljaju o budućim odnosima između Moskve i članica NATO-a. U svetlu ovih događaja, svaka nova izjava iz Kremlja može imati značajnu težinu i uticaj na regionalnu stabilnost.
