AUSTRIJA, Češka, Mađarska i Slovačka upozorile su da će biti prinuđene da povećaju uvoz ruskog gasa zbog nemačkih nameta na transport gasa preko njenih granica. Ove četiri članice EU i dalje uvoze značajne količine gasa iz Rusije, uprkos naporima bloka da smanji zavisnost od ruskih energenata. Britanski list „Fajnenšel tajms“ navodi da su cene gasa u bloku dostigle rekordnu visinu od više od 300 evra po megavat-satu u avgustu 2022. godine, nakon što je Moskva drastično smanjila dotok gasa u EU zbog evropskih sankcija zbog vojne operacije u Ukrajini.
Nemačka postala je najveći evropski kupac tečnog prirodnog gasa iz zemalja poput SAD i Katara, te je postala ključni posrednik u daljem tranzitu gasa ka drugim delovima bloka. Međutim, u dokumentu koji kruži EU, Beč, Prag, Budimpešta i Bratislava ističu da su nemačke takse istočnoevropskim članicama otežale pristup uvoznom gasu iz Zapadne Evrope. To bi moglo primorati neke zemlje članice da se više oslanjaju na uvoz gasa iz Rusije, povećavajući njihovu geopolitičku zavisnost od Moskve i opstruirajući napore za diversifikaciju izvora energije.
Trenutno namet iznosi 1,86 evra po megavat-satu, što je desetina referentne evropske cene gasa. Zvaničnici EU procenjuju tarifu usred zabrinutosti da će naterati druge zemlje da sprovedu sopstvene namete. Italija razmatra sličnu meru već ove godine. Jozef Sikela, češki ministar energetike, izjavio je da zemlje EU ne bi trebale dozvoliti bilo kakvu devalvaciju njihovih napora da smanje zavisnost od ruskog goriva uvođenjem naknada koje pogoduju uvozu ruskog gasa.
Osim toga, nemačke takse na transport gasa preko granica mogu dovesti do povećanja uvoza ruskog gasa u Austriju, Češku, Mađarsku i Slovačku, što bi moglo značajno uticati na energetsku sigurnost ovih zemalja. S obzirom na to da su ove zemlje već značajni uvoznici ruskog gasa, povećanje ovog uvoza može dodatno otežati situaciju u vezi sa njihovom energetskom diversifikacijom i zavisnošću od Moskve.
Nemačke takse na tranzit gasa već su izazvale reakciju okolnih zemalja u Evropi, a ovaj spor oko transporta gasa može imati šire posledice po energetsku politiku i bezbednost regiona. Postavljanje barijera na transportu gasa može uticati na cene energenata u celom regionu, a povećanje uvoza ruskog gasa može dovesti do jačanja geopolitičkog uticaja Rusije na ove zemlje.
U ovom trenutku, situacija oko nemačkih taksi na tranzit gasa ostaje nejasna, ali izgleda da bi mogla imati dugoročne posledice na energetsku politiku i bezbednost ove regije. Dok se zemlje EU bore sa sve većom zavisnošću od ruskih energenata, povećanje uvoza ruskog gasa kao odgovor na nemačke takse može samo produbiti postojeće probleme i otežati proces diversifikacije izvora energije.
U zaključku, nemačke takse na transport gasa preko granica mogu dovesti do povećanja uvoza ruskog gasa u Austriju, Češku, Mađarsku i Slovačku, što bi moglo značajno uticati na energetsku sigurnost ovih zemalja. Ova situacija ukazuje na kompleksnost energetskih odnosa u Evropi i potrebu za koordiniranim pristupom zaštiti energetske bezbednosti i diverzifikaciji izvora energije.
