Evropski sistem trgovanja emisijama (ETS) predstavlja jedan od ključnih alata za borbu protiv klimatskih promena, a njegov cilj je smanjenje emisija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj sistem omogućava kompanijama da trguju dozvolama za emisije, čime se stvara ekonomski podsticaj za smanjenje emisija. U okviru ovog sistema, svaka kompanija dobija određeni broj dozvola, a one koje smanje svoje emisije ispod dodeljenih kvota mogu prodati viškove drugih kompanija, čime se stvara tržište za emisije.
U poslednjih nekoliko godina, evropski zakonodavci razmatraju proširenje ETS-a na sektor saobraćaja, koji je jedan od glavnih izvora emisija. Ova inicijativa ima za cilj da uključi automobilski i avio saobraćaj u sistem trgovanja emisijama, čime bi se dodatno podstaklo smanjenje emisija u ovom sektoru. Prema podacima Evropske komisije, saobraćaj doprinosi približno 25% ukupnih emisija CO2 u EU, što ga čini jednim od ključnih sektora za smanjenje emisija.
Implementacija ETS-a u saobraćaju može doneti brojne prednosti. Pre svega, ovaj sistem bi mogao da motiviše preduzeća da investiraju u čiste tehnologije i efikasnije automobile. Na primer, kompanije koje se bave proizvodnjom automobila mogle bi da razviju vozila sa niskim emisijama ili električne automobile kako bi smanjile svoje troškove emisija. S obzirom na to da bi troškovi emisija mogli rasti, očekuje se da bi ovo dovelo do znatnih promena u industriji.
Pored toga, ETS bi mogao da podstakne i potrošače da biraju ekološki prihvatljivije opcije. S obzirom na to da bi troškovi emisija mogli biti preneseni na krajnje korisnike, potrošači bi mogli biti motivisani da koriste javni prevoz ili da se odluče za električne ili hibridne automobile, čime bi se dodatno smanjile ukupne emisije u saobraćaju. Ovaj pristup bi mogao da stvori dodatne ekonomske prednosti, jer bi smanjenje emisija doprinosilo poboljšanju kvaliteta vazduha i zdravlja građana.
Međutim, postoje i izazovi u implementaciji ETS-a u sektoru saobraćaja. Jedan od glavnih problema je kako izračunati količinu emisija i odrediti pravedne kvote za različite vrste vozila i prevoznika. Takođe, postoji zabrinutost da bi povećanje troškova za emisije moglo negativno uticati na potrošače, posebno na one sa nižim prihodima. Kako bi se prevazišli ovi izazovi, potrebna su opsežna istraživanja i konsultacije sa svim zainteresovanim stranama.
Još jedan važan aspekt je i regulacija sektora avio saobraćaja. Avioni su jedan od najvećih zagađivača, a uključivanje ovog sektora u ETS moglo bi doneti značajne koristi. Međutim, regulativa mora biti pažljivo osmišljena kako bi se izbegle negativne posledice po međunarodni avio saobraćaj. Evropska unija mora pronaći način da izbalansira ekološke ciljeve sa potrebama globalne trgovine i putovanja.
U skladu sa ciljevima Evropske unije o smanjenju emisija, predviđa se da bi ETS mogao da igra ključnu ulogu u ispunjavanju obaveza prema Pariskom sporazumu. Ovaj međunarodni sporazum ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe. U tom kontekstu, smanjenje emisija iz sektora saobraćaja postaje još važnije.
U zaključku, evropski sistem trgovanja emisijama može biti efikasan alat za smanjenje emisija u saobraćaju. Iako postoje izazovi u njegovoj implementaciji, potencijalne koristi su značajne. Investiranjem u čiste tehnologije i podsticanjem potrošača da biraju ekološke opcije, ETS bi mogao doprineti stvaranju održivijeg sistema saobraćaja. Kako bi se to postiglo, neophodno je da se uspostavi efikasan okvir koji će obezbediti pravednu raspodelu kvota i minimizirati negativne uticaje na potrošače, posebno na one sa nižim prihodima.
