Evropska unija je danas optužena za preuveličavanje potrošnje na projekte iz oblasti klimatskih promena, potencijalno vredne milijarde evra od strane revizora iz EU. Analiza Evropskog revizorskog suda pokazala je da su zemlje EU označile brojne projekte kao „zelene“, iako nisu imali nikakvu direktnu vezu sa tim poljem. Revizori su istakli primere zemalja koje su smatrale da IT sistemi i plate spadaju u potrošnju po „zelenoj agendi“.

EU je obećala da će najmanje 37 odsto svog fonda za oporavak od pandemije Kovida-19, u ukupnom iznosu od 700 milijardi evra, usmeriti ka merama za rešavanje klimatskih promena, koji uključuju zajmove i grantove. Prema procenama revizora, zemlje EU su premašile taj plan i do februara su uložile 275 milijardi evra u investicije za postizanje zelenih ciljeva, odnosno 42,5 odsto do sada izdvojenih sredstava.

Na primer, Hrvatska je ocenila da doprinos klimatskoj tranziciji predstavljaju IT sistemi za digitalizaciju sistema vodosnabdevanja, dok je Slovačka rangirala plate osoblja koje upravlja fondom za kovid kao pogodne za „zelenu potrošnju“. Revizori su naveli da portugalska investicija u javni prevoz, označena kao 100 odsto zelena, nije uzela u obzir emisije koje bi realizacija projekta proizvela, što otežava procenu u pogledu „zelene agende“.

Rezultati analize Evropskog revizorskog suda su pokrenuli debatu o efikasnosti i transparentnosti potrošnje sredstava EU namenjenih za borbu protiv klimatskih promena. Postavlja se pitanje da li su zemlje EU ispravno procenile projekte i da li je zaista postignut očekivani ekološki efekat.

Evropska unija se suočava sa pritiscima da sprovede strože kontrole i nadzor nad potrošnjom sredstava namenjenih za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Kritike dolaze i od organizacija civilnog društva, koje tvrde da je trenutni pristup EU nedovoljan u rešavanju ovih globalnih izazova.

Komisija za kontrolu sredstava EU najavila je da će sprovesti detaljne provere svih projekata označenih kao „zeleni“, kako bi se utvrdilo da li su zaista u skladu sa planiranim ciljevima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Iz Evropske unije poručuju da su spremni da preduzmu sve neophodne korake kako bi osigurali da sredstva budu ispravno raspoređena i iskorišćena za ostvarenje klimatskih ciljeva. Postavljanje strožih kriterijuma i uspostavljanje jasnih smernica za evaluaciju projekata moglo bi biti ključno za efikasno korišćenje sredstava iz fonda za oporavak od kovida i postizanje održivog razvoja.

Revizorski izveštaj će sigurno izazvati duboke rasprave u institucijama EU i među državama članicama o načinima na koji se troše sredstva namenjena za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Očekuje se da će se nalazi revizora pažljivo proučiti i da će biti preduzeti adekvatni koraci kako bi se ispravile nedostaci i poboljšala efikasnost programa finansiranja za očuvanje životne sredine.