Alija Balijagić, bjelopoljac osumnjičen za dvostruko ubistvo brata i sestre Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), pobegao je iz zatvora u Spužu pre gotovo tri decenije. Ovo je otkrio nekadašnji čuvar zatvora Dražen Boljević, a njegove tvrdnje je potvrdio još jedan bivši radnik zatvora. Balijagić je uspeo da pobegne za samo dva dana i izgubio se na padinama Bjelasice.

Prema rečima Boljevića, Balijagić je 1997. godine izdržavao kaznu zbog krađa ili razbojništava u Spužu. Tada su svi osuđenici bili radno angažovani, uključujući i njega. U sred bela dana pobegao je iz radionice Kazneno-popravnog doma zajedno sa još tri zatvorenika. Od tada je Balijagić u bekstvu, a nadležni nisu obelodanili informaciju o njegovom begu iz zatvora.

Nakon bekstva, Boljević je zajedno sa četvoricom kolega krenuo u potragu za Balijagićem. Međutim, informacije o ovom događaju nisu bile javno poznate sve do nedavno. Nije jasno da li su nadležni bili upoznati sa bekstvom Balijagića, ali je sigurno da bi ova informacija trebala biti deo dosijea osobe koja je iza rešetaka provela gotovo četiri decenije.

Iako „Vijesti“ nisu uspele da dobiju potvrdu ove priče od izvora iz bezbednosnih službi, činjenica je da je Balijagić iza rešetaka proveo veliki deo svog života. Njegovo bekstvo iz zatvora dodaje novu dimenziju njegovoj priči i postavlja pitanje o tome kako je ova informacija mogla biti zataškana toliko dugo.

Ovo nije prvi put da osumnjičeni za ozbiljna krivična dela uspeju da pobegnu iz zatvora. Takvi slučajevi ukazuju na propuste u sistemu sigurnosti zatvora i postavljaju pitanje o efikasnosti nadležnih organa u rešavanju ovakvih slučajeva.

Balijagićeva priča je samo jedan od mnogih slučajeva bekstva iz zatvora širom sveta. Takvi događaji pokazuju koliko je važno da se ovi propusti prepoznaju i isprave kako bi se osigurala sigurnost zatvorenika, zatvorskih službenika i društva u celini.

Ovaj slučaj takođe ukazuje na važnost saradnje između nadležnih organa i javnosti kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u radu institucija. Informacije o bekstvima iz zatvora trebaju biti javno dostupne kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih događaja u budućnosti.

Nadležni organi trebaju preduzeti korake kako bi se istražilo ovo bekstvo i utvrdilo eventualne propuste u sistemu sigurnosti zatvora. Samo transparentnost i odgovornost mogu osigurati da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju u budućnosti i da se pravda zadovolji.

Balijagićeva priča je podsetnik na to koliko je važno da se pravda dostigne u slučajevima ozbiljnih krivičnih dela. Njegovo bekstvo iz zatvora dodaje novu dimenziju njegovoj priči i postavlja pitanje o tome kako je ova informacija mogla biti zataškana toliko dugo.

Ovaj slučaj takođe ukazuje na to koliko je važno da institucije odgovaraju za svoje postupke i da preduzmu mere kako bi se osigurala sigurnost zatvorenika i društva u celini. Samo transparentnost i odgovornost mogu osigurati da se pravda dostigne i da se osigura da se ovakvi slučajevi ne ponavljaju u budućnosti.