Inflacija u Nemačkoj ne usporava, prema preliminarnoj proceni Saveznog zavoda za statistiku, u februaru je iznosila 2,3 odsto na godišnjem nivou. Ovaj podatak, objavljen u petak, ukazuje na to da je indeks cena na malo porastao u istom procentu kao i u januaru. U poređenju sa januarom, cene su u februaru porasle za 0,4 odsto.
Iako ukupna inflacija ostaje visoka, statističari su istakli ohrabrujući signal u vezi sa osnovnom inflacijom, koja isključuje nestabilne cene energije i hrane. Ova osnovna inflacija je u februaru usporila na 2,6 odsto, što je smanjenje u odnosu na 2,9 odsto u januaru. Mnogi ekonomisti smatraju da je bazna inflacija bolji pokazatelj kretanja maloprodajnih cena od ukupne inflacije, zbog čega većina ekonomskih instituta očekuje daljnje slabljenje inflacije tokom godine.
Povećanje cena, koje je usledilo nakon ruskog napada na Ukrajinu, stvorilo je zabrinutost među nemačkim građanima, koji u anketama često navode inflaciju kao jednu od svojih najvećih briga. Tokom poslednje tri godine, inflacija je u jesen 2022. dostigla rekordnih 8,8 odsto, što je izazvalo dodatnu nervozu među potrošačima. Ipak, prema opštoj oceni ekonomista, takav trend se ne očekuje u bližoj budućnosti, a inflacija bi ovu godinu mogla završiti na 2,2 odsto, što je nešto iznad dva odsto, dugoročnog cilja Evropske centralne banke (ECB).
Slične prognoze iznela je i nemačka centralna banka, Bundesbanka, koja očekuje trend pada inflacije. „Računamo na… trend pada inflacije“, izjavila je nemačka centralna banka, dodajući da očekuju povratak inflacije na stopu od dva procenta do 2026. godine. Predsednik Bundesbanke, Joakim Nagel, naglasio je da usporavanje inflacije ne znači nužno niže cene. Potrošači će „morati da se naviknu na više cene“, rekao je.
U poređenju sa februarem prošle godine, cene energenata su pale za 1,8 odsto, dok su cene hrane porasle za 2,4 odsto. Cene usluga, poput popravke automobila i ugostiteljstva, već mesecima rastu brže od proseka, a taj trend je nastavljen i u februaru, kada su cene usluga porasle za 3,8 odsto.
U svetlu ovih podataka, analitičari i ekonomisti nastavljaju da prate inflacione trendove, kako bi predvideli budući razvoj situacije. Uzimajući u obzir globalne ekonomske prilike i unutrašnje faktore, očekuje se da će inflacija ostati visoka, ali sa znakovima usporavanja u narednim mesecima. Ovo će biti od suštinskog značaja za donošenje odluka od strane potrošača, preduzeća i vladajućih institucija.
U međuvremenu, Evropska centralna banka će nastaviti da prati inflacione pritiske, a njena politika će se verovatno prilagođavati kako bi se održala ravnoteža između stabilnosti cena i zdravog ekonomskog rasta. Inflacija od dva odsto se smatra optimalnom, jer obezbeđuje stabilnost cena, a istovremeno podstiče potrošnju i investicije.
Nemačka će, kao jedna od najvećih ekonomija u Evropi, odigrati ključnu ulogu u oblikovanju budućih ekonomskih politika i strategija, a svi ovi faktori će uticati na svakodnevni život građana. S obzirom na trenutne izazove i globalne okolnosti, pažnja će biti usmerena na to kako će se inflacija razvijati i kakve će posledice imati na potrošače i ekonomiju u celini.
