Sposobnost da se vrate izgubljena sećanja ili da se obrišu neželjena sećanja i dalje ostaje u domenu naučne fantastike, iako je ova ideja fascinantno istražena u filmu „Večni sjaj besprekornog uma“. Ipak, naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku ne odustaju od ambicije da istraže kako se sećanja mogu ojačati ili oslabiti.
Svaka naša iskustva aktiviraju neurone, a što duže ostajemo izloženi određenim informacijama, to se sećanja jače učvršćuju u našem mozgu. Međutim, veze među neuronima koje se formiraju tokom procesa sećanja mogu se vremenom i oslabiti, što dovodi do zaboravljanja. Ova pojava je detaljno objašnjena u članku „Science news“.
Robert Hampson, neuronaučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, i njegov tim istražuju kako električna stimulacija određenih delova mozga može pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. U svom eksperimentu, tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga koji je ključan za formiranje sećanja, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implante. Tokom testiranja pamćenja zasnovanog na slikama, tim je dokumentovao obrasce aktivacije neurona koji su se povezivali sa prepoznatljivim slikama.
Nakon toga, istraživači su stimulisali hipokampus kod osam drugih dobrovoljaca koristeći električne impulse dok su radili isti test. Rezultati su pokazali da je pamćenje slika, koje je bilo praćeno blagim električnim stimulacijama, bilo poboljšano za čak 35 do 40 procenata. Hampson ističe da bi u budućnosti ovakvi implanti mogli pomoći ljudima sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga da poboljšaju svoje sposobnosti pamćenja.
S druge strane, drugi tim naučnika istražuje mogućnost brisanja neželjenih sećanja. Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija proučava neurone mekušaca, poznatih kao morski zečevi, koji kontrolišu kretanje mišića. Njihove veze upravlja molekul poznat kao PKM. U laboratorijskim uslovima, stimulisanjem ovih ćelija i inhibicijom određene vrste PKM molekula, tim je uspeo da selektivno blokira veze između neurona, sugerišući da je moguće izbrisati neka sećanja dok se druga ostavljaju netaknuta.
Međutim, ova mogućnost postavlja brojna etička pitanja. Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava da bi promena sećanja mogla značajno promeniti ličnost osobe. „Naša iskustva i sećanja na njih čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može dovesti do toga da osoba postane drugačija, i zato moramo biti veoma pažljivi“, upozorava Fenton.
Ova istraživanja otvaraju nove horizonte u razumevanju ljudske memorije i potencijalnih terapija za osobe koje pate od različitih poremećaja pamćenja. Mogućnost jačanja sećanja može biti od velike koristi za pacijente sa neurološkim oboljenjima, dok istovremeno brisanje traumatičnih sećanja može pomoći ljudima koji su doživeli teške psihološke traume.
Iako je naučna zajednica još uvek daleko od stvaranja praktičnih rešenja za manipulaciju sećanjima, ovi trenuci istraživanja pružaju vredne uvide u složenu prirodu ljudske memorije. Kako se tehnologija razvija, tako se otvaraju i nova pitanja o etici i posledicama takvih intervencija na ljudsku prirodu i identitet. U budućnosti, možemo očekivati još više uzbudljivih otkrića u ovoj oblasti, kao i duboku analizu uticaja koji će ta otkrića imati na društvo.
