Roboti koji koriste gljive kao komponente predstavljaju najnoviji korak ka razvoju autonomnih vozila koja koriste organske materijale za navigaciju i komunikaciju. Naučnici sa Univerziteta Cornell su kreirali biohibridne robote koji koriste mikrosignale gljiva kako bi se kretali i reagovali na promene u okruženju. Ovaj revolucionarni pristup omogućava robotima da budu autonomniji i sposobniji da se prilagode različitim uslovima.
Gljive su poznate po svojoj sposobnosti da detektuju i reaguju na različite spoljne stimulus, kao što su svetlost, toplota i pritisak. Koristeći ovu prirodnu sposobnost, naučnici su razvili električni interfejs koji omogućava robotima da primaju signale iz micelijuma gljiva i da na osnovu njih donose odluke o kretanju. Ovaj sistem funkcioniše slično nervnom sistemu kod životinja, što omogućava robotima da budu autonomniji i da se prilagode različitim situacijama.
U eksperimentima koji su obuhvatili kretanje robota na osnovu prirodnih signala gljiva i reakcije na promene u okruženju, naučnici su pokazali da ovi biohibridni roboti mogu da reaguju na različite stimulus i da se prilagođavaju uslovima okoline. Ovaj inovativni pristup omogućava robotima da budu efikasniji i da efikasnije obavljaju zadatke.
Osim kretanja, naučnici su istraživali mogućnost korišćenja ovih biohibridnih robota za detekciju hemijskih signala u tlu i donošenje odluka o tome kada je potrebno dodati đubrivo. Ova aplikacija može pomoći u smanjenju negativnih posledica poljoprivrede, kao što su štetni cvetovi algi, i unaprediti efikasnost uzgoja biljaka.
Robotska tehnologija je već dostigla neverovatne visine, ali korišćenje organskih materijala kao što su gljive otvara nova vrata za razvoj autonomnih sistema. Ovi biohibridni roboti mogu imati široku primenu u različitim oblastima, kao što su poljoprivreda, istraživanje i razvoj, kao i industrijska proizvodnja.
Ovaj rad predstavlja samo početak istraživanja korišćenja gljiva u razvoju autonomnih sistema. Naučnici su već predvideli da će buduće verzije ovih biohibridnih robota moći da koriste različite stimulus, kao što su hemijski signali, kako bi bili još efikasniji u obavljanju različitih zadataka.
U svakom slučaju, ove inovacije predstavljaju veliki korak napred ka stvaranju autonomnih sistema koji mogu da koriste organske materijale za navigaciju i komunikaciju. Kombinacija bioloških i sintetičkih komponenti omogućava robotima da budu inteligentniji i autonomniji, što će im omogućiti da obavljaju zadatke na efikasniji način.
Uzimajući u obzir potencijal ovih biohibridnih robota za različite oblasti, može se zaključiti da su gljive ključni faktor u razvoju autonomnih sistema. Njihova sposobnost da detektuju i reaguju na promene u okruženju čini ih idealnim izvorom informacija za robotiku, što otvara nove mogućnosti za primenu ove tehnologije u različitim oblastima. Autonomni roboti sa sposobnošću da koriste organske materijale za komunikaciju i navigaciju predstavljaju budućnost tehnologije, a ova istraživanja su korak ka ostvarenju tog cilja.
