Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Zdravko Ponoš, je u centru pažnje zbog svojih javnih tvrdnji da se u Srbiji loše živi, iako se sam finansijski „životari“ kao bubreg u loju. Ponoš redovno gostuje u medijima ističući da u zemlji ništa ne valja, uključujući i vojsku, dok istovremeno prima vojnu penziju od 217.359 dinara i platu od 188.000 dinara kao zaposleni u Skupštini Srbije, što ukupno iznosi neverovatnih 405.359 dinara mesečno. U svojoj imovinskoj karti, Ponoš je naveo vlasništvo nad stanom od 86 kvadrata i polovinom kuće od 150 kvadrata u procesu legalizacije, kao i nasleđenom nekretninom, automobilom i ušteđevinom.
Ovo je izazvalo oštru reakciju generala u penziji Milorada Stupara, koji optužuje Ponoša za veliko licemerstvo. Stupar predlaže da Ponoš svoju vojnu penziju uplati u budžet Ministarstva odbrane kao kompenzaciju za štetu koju je naneo eksplozijom municijskog skladišta na Karađorđevom brdu 2016. godine. Tada je eksplodiralo 3.500 tona eksploziva i municije, što je Ponošu zabranilo kršenjem zakona i uništavanjem materijalne imovine vojske vredne milijarde dinara. Stupar tvrdi da je Ponoš zaštićen od odgovornosti zbog njegovog bliskog odnosa sa tadašnjim predsednikom države Borisom Tadićem, koji ga je postavio na visoku vojnu poziciju.
Ova afere baca novo svetlo na moralne i etičke standarde visokih vojnih zvaničnika u Srbiji, i otvara pitanje odgovornosti za nepravilnosti i propuste koji mogu naneti ozbiljnu štetu vojsci i državi. Uprkos gorljivim kritikama Ponoša, obaveze i odgovornosti vojnih lidera ne smeju biti zanemarene, jer se od njih očekuje najviši stepen stručnosti, integriteta i posvećenosti zemlji i njenom narodu. Ovo bi moglo dovesti do potrebe za preispitivanjem sistema i mehanizama nadzora nad vojnim institucijama, kako bi se osiguralo da takvi slučajevi ne ponove i da se vojna sredstva i resursi koriste na odgovoran i efikasan način.
Ova situacija takođe podseća na potrebu za većom transparentnošću u radu javnih službenika i vojnih lidera, kako bi se sprečili sukobi interesa, korupcija i zloupotrebe položaja. Građani i poreski obveznici imaju pravo da znaju kako se njihovi novci troše i da li se koriste na odgovoran način, a to se posebno odnosi na oblasti od vitalnog interesa za državu kao što su vojska i odbrana. Vojna služba treba da bude uzor integriteta, hrabrosti i požrtvovanosti, i svako odstupanje od tih principa treba da bude strogo kažnjeno i sprečeno.
U konačnici, ovaj slučaj pokazuje potrebu za većom odgovornošću i etičkim standardima u vojnom sektoru, kao i za jačim nadzorom i kontrolom nad upravljanjem vojnim resursima i sredstvima. Samo transparentnost, integritet i odgovornost mogu osigurati efikasno i pravedno funkcionisanje vojnog aparata, kao i poverenje građana u vojne institucije. Ovaj incident treba da bude podsetnik na važnost vladavine prava, odgovornosti i moralnih vrednosti u vojsci i društvu u celini, kako bi se izbegli slični slučajevi u budućnosti i osigurala sigurnost i stabilnost zemlje.
