Pileće meso je vrlo popularno jelo i često se konzumira, posebno tokom letnjih meseci. Međutim, godinama ga prate predrasude i sumnje da je puno hormona i antibiotika. Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara tvrdi da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni u proizvodnji pilećeg mesa i da se sprovodi stroga kontrola.
Neutemeljene su tvrdnje da je domaće pileće meso puno hormona i antibiotika, ističe Čelebićanin. Ona naglašava da su hormoni zabranjeni i da se od 1972. godine sprovodi nacionalni monitoring hrane uključujući i žive životinje. Sve što se stavlja na tržište se proverava na nedozvoljene supstance ili na supstance koje se mogu koristiti prilikom lečenja, uz poštovanje vremena koje je potrebno da se određeni lek izluči iz organizma.
Kada je reč o primeni antibiotika, Čelebićanin navodi da se sve ređe koriste zato što se veći naglasak stavlja na preventivne mere. Farmere su počeli da uvode nove tehnologije i podižu biosigurnosne mere kako bi smanjili upotrebu antibiotika kao promotorima rasta. Od 1997. godine, antibiotici su u potpunosti zabranjeni, a od 2006. se sprovodi stroga kontrola. Antibiotici se ne smeju koristiti ako životinja nije bolesna.
U slučaju bolesnih životinja, one se moraju lečiti iz humanih razloga i po zakonu, ali ne ulaze u lanac hrane dok ne prođe odgovarajuće vreme. Čelebićanin ističe da postoji mogućnost zloupotrebe i ilegalnog delovanja, ali da postoje nadležne institucije poput uprave za veterinu, službene kontrole i inspektora koji nadgledaju situaciju. Ne treba zaboraviti da Srbija ima 12 veterinarskih instituta koji pružaju stručnu podršku.
Ukratko, potrošači mogu biti sigurni da domaće pileće meso ne sadrži hormone i antibiotike uprkos predrasudama i sumnjama. Stroge kontrole i preventivne mere u proizvodnji osiguravaju kvalitet i bezbednost mesa koje se plasira na tržište. Važno je slušati stručnjake i verovati u propisane procedure kako bi se osiguralo zdravlje i dobrobit potrošača.
