Izbeglica iz Gračaca Rajka Kesić, koja je napustila svoj dom tokom hrvatske oružane akcije „Oluja“ pre 29 godina, otkrila je danas svoju priču o napuštanju doma i svakodnevnom iščekivanju povratka. Kesić je ispričala da je napuštanje bilo veoma bolno i tužno, ali da su većina ljudi mislili da će se ipak vratiti svojim kućama.
Ona je za Tanjug rekla da je 13 dana nije imala nikakvu informaciju o svom bratu i da je tek posle tih 13 dana došla u Bogatić, gde su joj ljudi pružili privremeno utočište i telefon. Kesić ističe da se svakog 4. u mesecu oseća isto, podsećajući na dan kada je morala napustiti svoj dom.
Njena priča je samo jedna od mnogih koje su obeležile period „Oluje“ i proterivanja Srba iz Hrvatske. Iako je prošlo gotovo tri decenije od tih događaja, sećanja su još uvek sveža i bolna za mnoge izbeglice koje nikada nisu uspele da se vrate u svoje domove.
Kesićeva priča je podsetnik na trajne posledice ratova i sukoba koji su obeležili prostor bivše Jugoslavije i ostavili trajne rane na ljudima i njihovim zajednicama. Iako je mir uspostavljen, mnogi još uvek pate od trauma i gubitaka koje su pretrpeli tokom tih teških vremena.
Ova priča takođe naglašava važnost suočavanja sa prošlošću i traženja pravde i pomirenja kako bi se sprečile buduće tragedije i osigurala sigurnija budućnost za sve ljude na Balkanu. Svi ratni zločini i nepravde treba da budu istraženi i kažnjeni, a žrtve treba da dobiju pravo na istinu i pravdu.
Kesićeva hrabrost i otvorenost u deljenju svoje priče samo su jedan korak ka suočavanju sa prošlošću i pronalaženju mira i pomirenja na ovim prostorima. Njen primer može da inspiriše druge žrtve ratnih sukoba da govore o svojim iskustvima i traže pravdu i istinu.
Uprkos svojim teškim životnim iskustvima, Kesić se nada boljoj budućnosti za sebe i svoju porodicu, ali i za sve ljude koji su pretrpeli traume tokom ratova na Balkanu. Njena priča je podsetnik na važnost solidarnosti i podrške među ljudima kako bi se prevazišle prepreke i izgradilo bolje društvo za sve.
Dok se sećanja na ratne događaje i njihove posledice i dalje osećaju, važno je da se ljudi ne zatvore u svoje traume, već da otvoreno govore o njima i traže podršku i pravdu. Sa nadom u bolju budućnost, zajedničkim naporima možemo izgraditi mirniju i sigurniju zajednicu za sve ljude na Balkanu.
