Priča o bračnom paru, Milanu i Nadi Đupovcu iz Šapca, koji su odlučili da napuste gradski život i sa troje dece pređu da žive u kući od slame, blata i drveta u okolnom selu, privukla je pažnju javnosti. Ova porodica je samostalno, uz pomoć prijatelja, izgradila svoj dom od 120 kvadratnih metara za sumu od 20.000 evra. Kuća je napravljena od prirodnih materijala, poput slame, blata, drveta i trske, a svi koji su je posetili primetili su osećaj čistog vazduha, miris drveta i prijatnu temperaturu.
Nada i Milan, farmaceut i profesor fizičkog vaspitanja, zajedno sa svoje troje dece, već su prezimeli u ovoj kući od slame, koju su započeli graditi 2017. i uselili se početkom 2018. godine. Iako su na početku nailazili na skeptičnost i pitanja javnosti, kao što su „Zašto im je temelj ravan, a ne trakast kao kod klasične kuće?“, ili „Šta rade sa snegom na krovu?“, Đupovci su istrajali u svojoj odluci da izgrade zdrav i ekološki prihvatljiv dom.
Kuća Đupovaca nije samo građena od prirodnih materijala, već koristi i obnovljive izvore energije. Električnu energiju dobijaju putem solarnih panela, zagrevaju vodu pomoću kolektora, a greje se na drva. Takođe, vodu crpe sa bunara, a hrane se bez korišćenja televizora, već na tradicionalan način – na drva i plin.
Ova porodica želi da svoju decu nauče o zdravom životu, prirodi i tradicionalnim vrednostima. Deca su već navikla na život na selu, gde imaju svoje dvorište, planirajuće kupiti životinje i gaje baštu. Najstariji sin već ide u seosku školu, a Nada ističe da je njihov cilj bio da deca odrastu okružena prirodom i zdravim stilom života.
Iako su njihovi roditelji bili skeptični na početku, Đupovcima nije žao što su napustili gradski život. Ističu da je život na selu prijatan, da je potrebno napraviti raspored aktivnosti sa obnovljivim izvorima energije, ali da im to ništa ne košta. Takođe, ističu da život na selu menja biološki sat, ustajući i ležući ranije nego u gradu.
Život u kući od slame i blata za Đupovce predstavlja povratak tradicionalnim vrednostima, očuvanje prirode i sticanje veština gajenja životinja i biljaka u slučaju teških vremena. Sve ovo ih je naučilo da cene jednostavan i zdrav život, daleko od gradske gužve i stresa.
