Izgleda da su ljudi na Balkanu i dalje neinformirani o deklaracijama hrane i datumima isteka roka. Veliki broj ljudi priznaje da ne čita deklaracije na hrani i spiskove sastojaka jer ne zna kako to proceniti. Ovo je odlična prilika za zloupotrebu, a trgovci često dovijaju da prodaju namirnice koje možda ne bi smeli. Nedavno se pojavila slika nekoliko artikala koji su na popustu jer im je istekao rok. Međutim, iz jedne prodavnice tvrde da je natpis na polici pogrešan, i da se prodaje roba kojoj je istekao rok, a ne sa isteklim rokom trajanja.
Kada se redovne maloprodajne cene dodatno spuste pred istek roka, to je znak da prodavci pokušavaju da očiste lager. U praksi, istek roka direktno ne znači ni da je proizvod bez vrednosti, niti da je opasan za konzumiranje. Postoji razlika između robe sa isteklim rokom i robe kojoj uskoro ističe rok.
Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS, tvrdi da sva roba kojoj je istekao rok trajanja treba da bude povučena s rafova, dok se roba pri isteku roka treba izdvojiti od ostale robe i jasno obznačiti. Mnogi ljudi nisu svesni da datum koji piše na nekim proizvodima zapravo nije njihov krajnji rok trajanja i više ukazuje na kvalitet hrane nego na njenu bezbednost. Na primer, testenine, jaja, meso, sir, mleko, jogurt, hleb, kečap nisu proizvodi na koje se striktno mora pridržavati datuma isteka roka trajanja.
S obzirom na ovo, potrošačima je važno da budu informisani o deklaracijama i datumima isteka roka na hrani. Brojni slučajevi zloupotrebe i neinformisanosti potrošača ukazuju na važnost edukacije o ovoj temi. Kupci bi trebali biti upoznati sa svojim pravima kao potrošači kako bi bili zaštićeni od nelegalnih i nebezbednih proizvoda. Također, prodavci bi trebali biti obavezani da jasno obaveste potrošače kada prodaju hranu kojoj ističe rok, te da omoguće transparentno označavanje ovakvih proizvoda.
Situacija sa istekom roka hrane pokazuje potrebu za većim nadzorom i regulacijom prodaje i označavanja proizvoda. Potrošači trebaju biti zaštićeni od kupovine hrane koja je nebezbedna za upotrebu, ali isto tako treba da budu svesni da datum isteka roka nije uvek precizan pokazatelj kvaliteta i sigurnosti hrane. Kako bi se ova situacija unapredila, potrebno je raditi na informisanju potrošača, edukaciji u vezi sa procenom kvaliteta hrane, kao i strogim propisima i nadzorom prilikom označavanja i prodaje proizvoda.
U konačnici, sigurnost i zdravlje potrošača trebaju biti prioritet, te je potrebno zajednički raditi na poboljšanju regulativa i informisanja kako bi se zaštitili od potencijalno štetnih proizvoda na tržištu. Potrošači trebaju biti informisani i zaštićeni kada kupuju hranu, a prodavci moraju biti odgovorni i transparentni u vezi sa istekom roka proizvoda. Edukacija i sprovođenje strožih pravila i propisa može pridoneti boljoj zaštiti potrošača i kvaliteta hrane na tržištu.
