Da stvar bude zanimljivija, najskuplji sir na svetu nije od kravljeg ili kozjeg mleka, već se pravi od magarećeg mleka. Ovaj jedinstveni sir, poznat kao pule, proizvodi se u Srbiji prema tradicionalnom receptu koji se prenosi kroz vekove. Cena ovog delikatesa iznosi najmanje 1.300 evra po kilogramu, što ga čini jednim od najtraženijih i najskupljih sireva na svetu.
Proizvodnja sira pule je vrlo zahtevna i sprovodi se ručno, tri puta dnevno. Magarice daju samo male količine mleka, što dodatno povećava vrednost ovog proizvoda. Magareće mleko je specifično jer je bogato vitaminom C, čija koncentracija premašuje onu u kravljem mleku čak 60 puta, dok ima veoma nizak procenat masti. Cena za litar ovog mleka dostiže oko 6.000 dinara.
Sir pule se odlikuje mekom mrvičastom teksturom i blago orašastim, slatkastim ukusom. Proizvodi se u prirodnom rezervatu Zasavice, gde se gaje magarci i mangulice. Ova specifična lokacija omogućava očuvanje tradicionalne proizvodnje i kvalitet sira. Da bi se napravio jedan kilogram sira, potrebno je čak 25 litara magarećeg mleka, dok ženka može proizvesti svega 1,5 do 2 litra mleka dnevno. U poređenju sa kravom, koja može dati i do 60 litara mleka dnevno, jasno je zašto je sir pule toliko skup.
Nakon što se prikupi dovoljno mleka, proces pravljenja sira uključuje stavljanje mleka u kalupe od 50 grama, nakon čega sir mora da odstoji mesec dana pre nego što postane spreman za upotrebu. Pule se najčešće koristi kao bogati dodatak raznim jelima, čime dodatno obogaćuje kulinarske kreacije.
Kao što je to slučaj sa mnogim autohtonim rasama u Srbiji, tako se i broj domaćih balkanskih magaraca smanjuje. Na našim prostorima se razvila i vrsta banatskog magarca, koji se razlikuje od poznatog balkanskog magarca. Analize DNK su pokazale da se krupni primerci banatskog magarca genetski razlikuju od balkanske rase, što potvrđuje postojanje najmanje 30 magaraca u rezervatu Zasavice koji pripadaju ovoj vrsti.
Banatski magarac je najverovatnije na ove prostore dospeo u 18. veku, kada je carica Marija Terezija uvozila magarce iz Španije kako bi radili u vinogradima. Zbog svoje veličine i snage, bili su idealni za rad među čokotima vinove loze, a prvobitno su se naselili na severu Vojvodine, da bi vremenom proširili svoje stanište i na Banat.
Tradicionalna sportska manifestacija trka magaraca u Bačkim Vinogradima, nedaleko od Palića, dodatno svedoči o značaju ovih životinja u srpskoj kulturi i tradiciji. Sa oko 300 muznih magaraca, farma u okviru Zasavice je najveća u jugoistočnoj Evropi, što je još jedan pokazatelj značaja magaraca za lokalnu ekonomiju i tradiciju.
U svetlu sve većeg interesovanja za specijalne delikatese, sir pule se ističe kao pravi dragulj srpske kuhinje. Njegova cena odražava ne samo proces proizvodnje, već i kulturološki značaj koji ima u regionu. Potrošači širom sveta počinju da prepoznaju vrednost ovog sira, čime se otvaraju nova tržišta i mogućnosti za srpske proizvođače.
U zaključku, proizvodnja sira pule predstavlja spoj tradicije, strasti i posvećenosti koja se prenosi kroz generacije. Ovaj jedinstveni sir ne samo da je simbol bogatstva prirodnih resursa Srbije, već i ponos domaće kulinarske scene. U svetu gde se luksuz često meri vrednošću, sir pule se nameće kao jedan od najcenjenijih i najprestižnijih proizvoda, koji zaslužuje da bude na meniju svih ljubitelja dobrih ukusa.
