U prvoj polovini ove godine, u Srbiji je ostvaren promet nepokretnosti u vrednosti od 3,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Republički geodetski zavod je objavio da je najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 10.350 evra u Beogradu na vodi, dok je najveća suma izdvojena za jedan stan u Beogradu i iznosi 1.226.888 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora iznosila je 3.098.790 evra. Za najskuplje poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra i prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.
Republički geodetski zavod je ocenio da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno, s obzirom na to da je u prvih šest meseci 2024. godine sklopljeno 60.154 kupoprodajnih ugovora, što je za 0,2 odsto više nego prethodne godine. Što se tiče cena, nastavljen je umeren rast cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, 1,8 milijardi evra, što čini 54 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.
Kada je reč o ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, najviše se odnosilo na Beograd, sa učešćem od 57 odsto. Glavni grad je takođe najviše učestvovao i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (69 odsto), poslovnih prostora (57 odsto) i građevinskog zemljišta (51 odsto). Što se tiče poljoprivrednog zemljišta, Vojvodina je prednjačila sa učešćem od 69 odsto u vrednosti prometa, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (50 odsto).
Stanovi i poljoprivredno zemljište zabeležili su rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta. Vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla je za 11,3 odsto uz povećanje broja ugovora za 2,3 odsto, dok je kod stanova zabeležen rast broja ugovora od 3,7 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 2,6 odsto. Kod garažnih prostora registrovano je blago povećanje u broju ugovora (1,0 odsto), ali je zabeležen pad vrednosti prometa od 6,4 odsto. Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora (1,7 odsto), uz porast vrednosti od 6,6 odsto.
Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za 9,0 odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto međugodišnje. U prvoj polovini ove godine zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu, pa je 8,0 odsto ugovora finansirano kreditom, što je za jedan procentni poen više nego prethodne godine. Najvećim delom iz kredita kupovani su stanovi, dok je petina stanova kupljena iz kredita, što je za 18 odsto više nego prethodne godine.
Ovi podaci ukazuju na stabilnost tržišta nepokretnosti u Srbiji, kao i na kontinuirani rast cena stanova. Investiranje u stanove i poljoprivredno zemljište ostaje dominantno na tržištu nepokretnosti, dok su poslovni prostori zabeležili pad u broju ugovora i vrednosti prometa. Oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita pokazuje da se tržište nastavlja razvijati, uz veće učešće kreditiranja u procesu kupovine.
