Nafta nastavila pad, palo i zlato

Slobodan Perić аватар

Tržišta sirovina i berzi širom sveta suočavaju se sa promenama i fluktuacijama koje utiču na vrednost robe i akcija. Evropska nafta se danas prodaje za manje od 82 dolara po barelu, dok su indeksi berzi u Frankfurtu, Parizu, Londonu i Moskvi zabeležili različite promene. Američke berze su takođe pale, sa vrednostima indeksa Dow Jones, S&P 500 i Nasdaq koji su pre današnjeg otvaranja berzi pokazali pad.

Cena američke sirove nafte WTI je takođe pala, dok su evropski fjučersi gasa imali cenu od 34,770 evra za megavat-sat na otvaranju berze TTF. Cena zlata i pšenice takođe su zabeležile promene, sa cenom zlata koja je pala na 2.363,14 dolara za uncu, a cena pšenice na 6,8685 dolara za bušel.

Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,08289, što je otprilike isto kao u sredu. Sve ove promene na tržištima sirovina i berzi mogu imati značajan uticaj na svetsku ekonomiju i investitore.

Evropska nafta, koja se danas prodaje za manje od 82 dolara po barelu, predstavlja važan faktor na svetskom tržištu sirove nafte. Smanjenje cene nafte može imati različite posledice, kako za zemlje proizvođače nafte, tako i za potrošače širom sveta. Promene na tržištu nafte mogu uticati na globalnu ponudu i potražnju, kao i na geopolitičke odnose među zemljama.

Indeksi berzi u Frankfurtu, Parizu, Londonu i Moskvi takođe su zabeležili promene, pri čemu je indeks DAX porastao na 18.738,75 poena, francuski CAC 40 na 8.104,59 poena, londonski FTSE 100 pao na 8.362,20 poena, a moskovski MOEX na 3.423,06 poena. Ove promene mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske vesti, političke događaje i globalne trendove.

Američke berze su takođe zabeležile pad, sa vrednostima indeksa Dow Jones, S&P 500 i Nasdaq koji su pre današnjeg otvaranja berzi pokazali negativne rezultate. Promene na američkim berzama mogu imati značajan uticaj na svetsku ekonomiju, kao što su pokazatelji zdravlja američke privrede, međunarodne trgovine i investicija.

Cena američke sirove nafte WTI je pala na 77,182 dolara, dok su evropski fjučersi gasa imali cenu od 34,770 evra za megavat-sat na otvaranju berze TTF. Promene cena sirovina, poput nafte i gasa, mogu uticati na globalne tržišne trendove, inflaciju, kao i na cene potrošačke robe i usluga.

Cena zlata i pšenice takođe su zabeležile promene, sa cenom zlata koja je pala na 2.363,14 dolara za uncu, a cena pšenice na 6,8685 dolara za bušel. Ovi pokazatelji mogu biti važni za investitore i trgovce koji prate kretanja cena sirovina na tržištima širom sveta.

Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,08289, što je otprilike isto kao u sredu. Kretanje valutnih kursa može imati značajan uticaj na trgovinu, investicije i međunarodne finansijske tokove. Promene u vrednosti evra i dolara mogu uticati na spoljnu trgovinu, kao i na ekonomske odnose između različitih zemalja.

U zaključku, tržišta sirovina i berzi širom sveta beleže različite promene i fluktuacije, koje mogu imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju, investitore i potrošače. Praćenje tih promena i analiza njihovih uzroka može pomoći u donošenju informisanih odluka o investicijama i poslovnim strategijama.

Slobodan Perić аватар

Možda će vas zanimati: