Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, nedavno je saopštio da je tokom susreta sa ministrom spoljnih poslova Turske, Hakanom Fidanom, turska strana izrazila zabrinutost zbog odluke crnogorskih vlasti da ne izruče njihovog državljanina Binalija Čamgoza, po međunarodnoj poternici. Milatović je istakao da je tokom sastanka sa Fidanom dogovorena njegova skora zvanična poseta Ankari, na poziv turskog predsednika Redžepa Tajpa Erdogana, kao i potpisivanje strateškog sporazuma o saradnji, što je potvrda dobrih odnosa dveju zemalja.

Ministar pravde Andrej Milović je odbio izručenje turskog državljanina Čamgoza, koga Turska potražuje zbog sumnje u stvaranje kriminalne organizacije i pokušaja ubistava. Odluku o neizručenju Čamgoza pravdao je njegovim narušenim zdravljem, kao i etničkom i verskom pripadnosti, budući da je Kurd i šiitski musliman, čiji je sin preminuo usled postupanja bezbednosnih organa Turske, što je predstavljeno presudom tamošnjeg Ustavnog suda. Binali je u međuvremenu zatražio politički azil.

Iako su prvo Viši sud, a zatim i Apelacioni sud ocenili da su ispunjeni uslovi za izručenje Čamgoza Turskoj, to se nije desilo. Prema crnogorskim zakonima, odluka o izručenju je pravo ministra pravde. Čamgoza je prvi put uhapšen po poternici Interpola jula 2022. godine, a prilikom hapšenja je imao falsifikovani pasoš. Turska je zatražila njegovo izručenje, što je potvrđeno i odlukama sudova u Crnoj Gori. Nakon što je proveo godinu i po u pritvoru, Čamgoz je prebačen u prihvatilište za strance.

Ministar pravde Andrej Milović je odlučio da Crna Gora ne izručuje turskog državljanina Ankari. Sedam dana kasnije, Čamgoza je ponovo uhapšen, ovaj put zbog sumnje da je navodio na overavanje neistinitog sadržaja koji se odnosi na registraciju firme.

Ova situacija je izazvala međunarodnu pažnju i podelila javnost u Crnoj Gori. Dok jedni podržavaju odluku države da ne izruči Čamgoza, navodeći etičke i legalne razloge, drugi su kritikovali odluku ministra pravde i tvrde da se time ugrožava saradnja sa Turskom.

Odnosi između Crne Gore i Turske nalaze se u delikatnoj situaciji zbog ovog slučaja. Sa jedne strane, crnogorske vlasti pokušavaju da zaštite prava osobe koja traži azil, dok turska strana insistira na izručenju zbog ozbiljnih krivičnih dela za koja se tereti Čamgoz.

Napetost između dve zemlje mogla bi uticati na dalju saradnju u različitim oblastima, kako političkim, tako i ekonomskim. Zbog toga je važno da se ova dilema reši na najbolji i najpravedniji mogući način, uz poštovanje zakona i ljudskih prava.

Ključno pitanje je da li će Crna Gora konačno izručiti Binalija Čamgoza Turskoj ili će se odluka ministra pravde konačno potvrditi. Ovo će sigurno imati značajan uticaj na odnose između ove dve zemlje, kao i na sve buduće međunarodne postupke u sličnim situacijama.

Očekuje se da će se situacija dalje razvijati i da će se odnosi između Crne Gore i Turske dodatno analizirati u svetlu ovog slučaja. U međuvremenu, javnost i stručna javnost pažljivo prate dešavanja, uz nadu da će se pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane i očuvati međunarodni ugled obe zemlje.