U opštini Pljevlja, u lovištu „Pljevlja“ u lovačkoj sekciji Bukovica, pronađene su dve uginule divlje svinje kod kojih je utvrđeno prisustvo genoma virusa afričke kuge svinja (AKS). Ova informacija je potvrđena iz Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, koja je naglasila da su uzorci uzeti iz leševa svinja poslati na laboratorijsko ispitivanje u Specijalističku veterinarsku laboratoriju u Podgorici. Laboratorija je nakon analize potvrdila prisustvo virusa u oba uzorka.
Afrička kuga svinja je veoma ozbiljna bolest koja utiče na domaće i divlje svinje, sa smrtnošću koja dostiže gotovo 100 procenata. Ova bolest se brzo širi i može prouzrokovati velike ekonomske gubitke u stočarstvu, što dodatno naglašava važnost pravovremene reakcije i praćenja stanja u divljim i domaćim svinjama. Prvi slučaj ove bolesti u Crnoj Gori zabeležen je pre deset godina, kada su dve uginule divlje svinje pronađene na teritoriji opštine Nikšić, takođe u graničnom području sa Bosnom i Hercegovinom.
Prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja, afrička kuga svinja prisutna je u Evropi od 2007. godine i njen se uticaj nezaustavljivo širi. Ova bolest predstavlja ozbiljnu pretnju za stočarstvo, a njeno širenje može imati dalekosežne posledice za ekonomiju, kao i za prehrambenu sigurnost.
Kao što su saopštili stručnjaci, ljudi ne mogu oboleti od virusa afričke kuge svinja, ali meso obolelih životinja nije pogodno za ljudsku ishranu. To znači da je neophodno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečilo širenje virusa, kao i zaštita zdravlja ljudi i životinja.
Uprava za bezbednost hrane upozorava na važnost redovnog praćenja stanja u populaciji svinja i hitnog reagovanja u slučaju sumnje na bolest. Takođe je važno da se poljoprivrednici i lovci edukuju o simptomima afričke kuge svinja i postupcima koje treba preduzeti ako primete sumnjive slučajeve.
Prva i osnovna mera u borbi protiv afričke kuge svinja je smanjenje kontakta između domaćih i divljih svinja. To uključuje postavljanje barijera, kao i strogo kontrolisanje kretanja svinja. Pored toga, važno je i da se ne ostavljaju ostaci hrane u prirodi, jer to može privući divlje svinje i povećati rizik od širenja bolesti.
Kao dodatna mera, vlasti sprovode redovne kontrole i monitoring populacije svinja, kako bi se pravovremeno otkrile i suzbile potencijalne epidemije. U slučaju zaraženih životinja, hitno se sprovode odgovarajuće mere, uključujući eutanaziju zaraženih svinja i dezinfekciju područja.
Osim toga, važno je informisati javnost o rizicima i načinima zaštite kako bi se smanjila panika i strah od bolesti. Edukacija o afričkoj kugi svinja treba da obuhvati sve aspekte, od prepoznavanja simptoma do pravilnog rukovanja zaraženim životinjama.
U svetlu ovih informacija, poljoprivrednici i lovci u Crnoj Gori pozvani su da budu oprezni i da prijave sve sumnjive slučajeve nadležnim institucijama. Samo zajedničkim naporima možemo se boriti protiv ove opasne bolesti i zaštititi zdravlje svinja, ali i ekonomiju celokupne zemlje.
Važno je napomenuti da, iako afrička kuga svinja ne utiče direktno na ljudsko zdravlje, njeni ekonomski efekti mogu biti značajni, te je neophodno preduzeti sve potrebne mere zaštite i prevencije. U narednom periodu, očekuje se da će nadležne institucije nastaviti sa praćenjem situacije i sprovoditi preventivne mere kako bi se suzbilo širenje virusa.
