ZAGREB – Ekonomski rast u Hrvatskoj ove godine predviđa se na 3,1 odsto, uz deficit u platnom bilansu i povećanje procene inflacije, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom redovnom prolećnom izveštaju. Ove procene dolaze u trenutku kada se Hrvatska suočava sa izazovima koji utiču na njenu ekonomsku stabilnost, uključujući globalne ekonomske pritiske i unutrašnje strukturne probleme.
Prema izveštaju, hrvatska ekonomija će nastaviti da raste, ali taj rast neće biti bez izazova. U 2026. godini, MMF prognozira rast od oko 2,7 odsto, što je nešto niže u poređenju sa trenutnim predviđanjem za 2025. godinu. Ove brojke ukazuju na to da bi Hrvatska mogla da se suoči sa usporavanjem rasta u narednim godinama, ukoliko se ne preduzmu odgovarajući ekonomski i fiskalni koraci.
U prethodnim izveštajima iz oktobra, MMF je predvideo da će ekonomski rast Hrvatske u 2025. godini biti 2,9 odsto. Ove promene u prognozama ukazuju na to da se situacija na domaćem i međunarodnom tržištu menja, a da se samim tim i ekonomski pokazatelji prilagođavaju trenutnim realnostima.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na ekonomski rast je inflacija koja je u porastu. Povećanje inflacije može biti rezultat viših cena energenata i hrane, što dodatno opterećuje potrošače i preduzeća. U takvom okruženju, MMF naglašava potrebu za održivim fiskalnim politikama koje bi mogle ublažiti pritiske na privredu.
Hrvatska ekonomija je u poslednjih nekoliko godina beležila stabilan rast zahvaljujući turizmu, koji je jedan od glavnih pokretača privrede. Međutim, globalni ekonomski faktori, kao što su inflacija i energetska kriza, mogu značajno uticati na ovu granu. Kako bi se osigurao nastavak rasta, potrebno je diversifikovati privredu i smanjiti zavisnost od turizma.
U ovom kontekstu, MMF preporučuje jačanje strukturnih reformi koje će doprineti povećanju produktivnosti i konkurentnosti hrvatske ekonomije. Ovo uključuje investiranje u obrazovanje, inovacije i digitalizaciju, što bi moglo pomoći u stvaranju novih radnih mesta i unapređenju ekonomskih performansi.
Pored toga, MMF sugeriše da bi hrvatska vlada trebala da se fokusira na smanjenje javnog duga i održavanje fiskalne discipline kako bi se osigurala dugoročna stabilnost. Deficit u platnom bilansu može dovesti do povećanja duga i stresa na finansijski sektor, što može imati negativne posledice po ekonomiju u celini.
U svetlu ovih izazova, važno je da vlada Republike Hrvatske preduzme proaktivne mere kako bi se prilagodila novim ekonomskim uslovima. To može uključivati i jačanje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su MMF i Svetska banka, koje mogu pružiti potrebnu podršku i resurse za implementaciju ključnih reformi.
Kao članica Evropske unije, Hrvatska ima pristup različitim fondovima koji mogu pomoći u finansiranju projekata koji su od suštinske važnosti za unapređenje infrastrukture i jačanje ekonomskih kapaciteta. Iskorišćavanje ovih sredstava može značajno doprineti jačanju ukupne ekonomske otpornosti zemlje.
U zaključku, dok se Hrvatska suočava sa izazovima ekonomske stabilnosti, postoje i prilike za rast i razvoj. Ključ leži u strateškom planiranju, proaktivnim reformama i korišćenju dostupnih resursa kako bi se osigurao održiv ekonomski rast u budućnosti. Povećanje inflacije i deficit u platnom bilansu zahtevaju pažljivo upravljanje i prilagođavanje ekonomskih politika, kako bi se osiguralo da Hrvatska nastavi da napreduje na putu ka ekonomskom blagostanju.
