Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će evropske zemlje potpuno napustiti korištenje ruskih fosilnih goriva do 2030. godine, prema osnovnom scenariju koji je predstavljen. Udeo Ruske Federacije u uvozu gasa u Evropsku uniju značajno se smanjio sa 41 odsto u 2021. na samo 15 odsto u prvih deset meseci 2023. godine, prema izveštajima Evrostata koje je objavio MMF. Nemačka je preorijentisala svoj uvoz prirodnog gasa na Norvešku, čiji je udeo povećan sa 19 na 60 odsto, kao i na druge zemlje poput Belgije i Holandije.
Evropske zemlje najavljuju svoje planove za postepeno napuštanje korištenja ruskih fosilnih goriva i okretanje ka drugim izvorima energije. Ovaj potez je delimično motivisan geopolitičkim tenzijama i politikom Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa. Nekoliko zemalja već je preusmjerilo svoj uvoz gasa na alternativne izvore, kao što je Norveška, dok se očekuje da će još zemalja slediti taj primer u narednim godinama.
Rusija je dugo vremena bila ključni snabdevač prirodnim gasom za evropsko tržište, ali su poslednjih godina tenzije u odnosima između Rusije i Zapada uticale na ovu saradnju. Sankcije koje su uvedene Rusiji zbog njenih aktivnosti u Ukrajini i drugim potezima doveli su do smanjenja uvoza ruskog gasa u Evropsku uniju. Prema analizama MMF-a, očekuje se da će evropske zemlje potpuno prekinuti uvoz ruskih fosilnih goriva do 2030. godine.
Nemačka, kao jedna od najvećih evropskih potrošača prirodnog gasa, već je preusmerila svoj uvoz na Norvešku i druge izvore kako bi smanjila zavisnost od ruskih resursa. Norveška je postala glavni dobavljač gasa za Nemačku i druge zemlje, dok se beleži i povećani uvoz gasa u zemlje poput Belgije i Holandije. Ovaj prelazak na alternative uvoza gasa smatra se korakom ka energetskoj diversifikaciji i smanjenju političkih rizika povezanih sa zavisnošću od Rusije.
Evropska unija je takođe podržala ovaj trend i aktivno radi na promociji obnovljivih izvora energije i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Očekuje se da će se ova politika nastaviti i u narednim godinama, što će dodatno uticati na smanjenje uvoza fosilnih goriva iz Rusije. MMF ističe da je preorijentacija uvoza gasa na alternative pozitivan korak ka ostvarivanju održive energetske politike u Evropi.
Iako će napuštanje korištenja ruskih fosilnih goriva zahtevati određene investicije i prilagođavanja infrastrukture, evropske zemlje su spremne da pređu na alternative kako bi smanjile političke rizike i osigurale stabilno snabdevanje energijom. Norveška je već pokazala da može zadovoljiti potrebe za gasom u Evropi, dok se očekuje da će se razviti i druge alternative poput obnovljivih izvora energije.
Ukupno gledano, preorijentacija evropskih zemalja na alternative uvoza gasa predstavlja značajan korak ka ostvarivanju održive energetske politike u Evropi. Očekuje se da će se ova tranzicija nastaviti i u narednim godinama, sa ciljem smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i povećanja udela obnovljivih izvora energije. MMF podržava ovaj trend i veruje da će evropske zemlje uspešno implementirati svoje planove za postepeno napuštanje korištenja ruskih fosilnih goriva.
Napomena: Ovaj članak je kreiran na osnovu informacija dostupnih na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i izveštaja Evrostata.
