Neizvesnost koju je donelo uvođenje dodatnih carina između Sjedinjenih Američkih Država i ostalih najvećih ekonomija u svetu uticaće na globalni privredni rast, ali neće dovesti do recesije, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF). U svojoj najnovijoj prognozi za svetsku ekonomiju, MMF je istakao da su cene akcija globalno pale usled rastućih trgovinskih tenzija, ukazujući na „eroziju poverenja“ među zemljama. Ipak, prognoze ne predviđaju ulazak sveta u recesiju.
U izveštaju se navodi da su nove projekcije ekonomskog rasta obeležene značajnim padovima, ali bez prognoze recesije. Berze su reagovale negativno na uvođenje američkih sankcija koje su obuhvatile 180 zemalja i teritorija, a koje su kasnije delimično suspendovane. Odgovor drugih država, pre svega Kine i Evrope, dodatno je pogoršao situaciju. Na primer, FTSE 100 indeks, koji prati najvažnije kompanije na londonskoj berzi, zabeležio je pad od 4,6% u poslednjih mesec dana.
Kompanije širom sveta smanjuju potrošnju i investicije zbog rastuće neizvesnosti. Logistika i trgovina suočavaju se s novim izazovima, a Svetska trgovinska organizacija je u svojoj prognozi ukazala na očekivani pad globalne trgovine usled Trampovih carina. Slične ocene iznela je i Banka Engleske, dok je Evropska centralna banka smanjila svoju referentnu kamatnu stopu, smatrajući da trenutni pad inflacije nije ugrožen.
I pored ovih izazova, MMF veruje da su izgledi za svetsku ekonomiju „ružičastiji nego što se može činiti“. Izvršna direktorka MMF-a, Kristalina Georgijeva, istakla je da je potrebno mudro reagovati na izazove i da je uravnoteženija i otpornija svetska ekonomija nadohvat ruke. Ona je naglasila da sve zemlje moraju udvostručiti napore da dovedu svoje ekonomije u red kako bi se odgovorilo na trenutne neizvesnosti.
U izveštaju se takođe ističe da, iako su padovi u ekonomskom rastu značajni, ne postoji neposredna opasnost od recesije. Ova situacija je izazvana globalnim trgovinskim tenzijama i promenama u međunarodnim odnosima. U tom smislu, MMF poziva na saradnju među zemljama kako bi se izgradila otpornija ekonomija.
U svetlu ovih informacija, mnogi analitičari i ekonomisti očekuju da će se nastaviti trendovi smanjenja potrošnje i investicija, što bi moglo dodatno uticati na globalni ekonomski rast. Međutim, neki stručnjaci veruju da će se situacija stabilizovati ukoliko zemlje preduzmu odgovarajuće mere.
Jedna od ključnih tačaka u MMF-ovim prognozama jeste potreba za strukturnim reformama u zemljama kako bi se povećala otpornost ekonomija. To podrazumeva jačanje unutrašnjih tržišta, poboljšanje poslovne klime i jačanje međusobne trgovine. Osim toga, MMF naglašava važnost održavanja stabilnosti cena, što može doprineti jačanju poverenja među investitorima.
U svetlu trenutnih globalnih izazova, važno je da zemlje uspostave efikasne mehanizme saradnje i razmene informacija. Ovaj pristup može pomoći u smanjenju neizvesnosti i jačanju globalnog ekonomskog rasta. Ekonomisti smatraju da je ključno raditi na jačanju međusobnih odnosa između zemalja, posebno u oblasti trgovine i investicija.
S obzirom na sve ove faktore, MMF poziva zemlje da preduzmu proaktivne korake u cilju unapređenja svojih ekonomija. Ovaj poziv dolazi u trenutku kada su globalni izazovi veći nego ikad, a odgovori na njih moraju biti sveobuhvatni i koordinisani. Samo tako će svetska ekonomija moći da se suoči sa izazovima koji je očekuju u budućnosti.
