Politička scena Crne Gore ponovo je uzburkana imenovanjem Dušanke Jeknić za otpravnicu poslova u Istanbulu. Ova odluka izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da je Jeknićeva bliska saradnica bivšeg premijera Mila Đukanovića, čije je vođstvo okarakterisano kao autoritarno. Nakon pada Demokratske partije socijalista (DPS) 2020. godine, Jeknićeva je bila van političkog fokusa, ali je nedavno ponovo dospela u centar pažnje.
Dušanka Jeknić ima značajno diplomatsko iskustvo, a pre nego što je imenovana za otpravnicu u Istanbulu, bila je ambasadorka Crne Gore u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tokom devedesetih godina, bila je predmet istrage italijanskog tužilaštva zbog navodnog povezivanja sa crnogorskim biznismenima i italijanskim kriminalcima u švercu cigareta preko Jadranskog mora. Iako je istraga trajala 18 godina, Jeknićeva i ostali optuženi su oslobođeni 2019. godine.
Imenovanje Jeknić izazvalo je sumnju i nezadovoljstvo u javnosti, a predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, izjavio je da nije bio konsultovan o njenom postavljenju. On je naglasio da je odluka o imenovanju isključivo u nadležnosti ministra spoljnih poslova. Milatović je odbacio tvrdnje da je na bilo koji način uticao na to da Jeknićeva dobije diplomatsku poziciju kako bi kupio stan od njene porodice, tvrdeći da su sve transakcije bile transparentne i prijavljene Agenciji za sprečavanje korupcije.
Politički analitičar Boško Vukićević komentariše da je Jeknićeva simbol režima bivšeg predsednika Đukanovića i da njeno imenovanje predstavlja skandal i moralnu degradaciju. Vukićević naglašava da je ova odluka uvreda za sve one koji su se borili protiv Đukanovićeve vlasti, a mnogi su u toj borbi izgubili živote. On kritikuje Milatovića zbog odbacivanja odgovornosti za ovo imenovanje, ističući da je predsednik ranije blokirao druge diplomatske nominacije, što postavlja pitanje njegove stvarne uloge.
Dušanka Jeknić je supruga Janka Jeknića, bivšeg ministra inostranih poslova Crne Gore, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1997. godine. Nakon njegove smrti, Jeknićeva je započela svoju diplomatsku karijeru kao trgovački predstavnik Crne Gore u Italiji, a kasnije je unapređena u ambasadora u Dubaiju. Njena karijera je u velikoj meri povezana sa vremenima kada je Crna Gora bila pod vlašću Đukanovića.
S obzirom na sve okolnosti, postavlja se pitanje kako je Jeknićeva ponovo dobila priliku da se vrati u diplomatske krugove. Njeno imenovanje može se posmatrati kao povratak starih struktura vlasti koje su bile na snazi tokom vladavine Đukanovića. U tom kontekstu, analitičari upozoravaju da bi ovakva odluka mogla dodatno polarizovati političku scenu u Crnoj Gori.
U zemlji koja se suočava sa brojnim izazovima, poput ekonomskih problema i političke nestabilnosti, ovakva imenovanja mogu da utiču na percepciju vlasti i njenu sposobnost da donosi odluke koje su u skladu sa potrebama građana. Mnogi se pitaju da li će Jeknićeva moći da doprinese poboljšanju odnosa između Crne Gore i Turske, s obzirom na njeno prethodno iskustvo i umreženost u diplomatskim krugovima.
Na kraju, imenovanje Dušanke Jeknić za otpravnicu poslova u Istanbulu postavlja brojna pitanja o integritetu i transparentnosti u crnogorskoj diplomaciji. Dok se politička situacija nastavlja razvijati, mnogi se nadaju da će vlasti razmotriti posledice svojih odluka i obezbediti da se slične kontroverze ne ponavljaju u budućnosti. U svetlu ovih događaja, Crna Gora se suočava sa izazovima koji zahtevaju pažljivu analizu i promišljeno delovanje.
