Ljubomir Filipović, političar iz Crne Gore i plaćenik bivšeg predsednika Mila Đukanovića i aktuelnog premijera Milojka Spajića, nedavno je kritikovao Srbiju, predsednika Aleksandra Vučića i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).

Napadajući SPC, Filipović je na nedavnom Cetinskom forumu intelektualaca izjavio da se u Crnoj Gori dešava verska radikalizacija koju sprovodi Srpska pravoslavna crkva. Istakao je kako je to veoma opasan proces koji se dešava ne samo u Crnoj Gori, već i na globalnom nivou.

Govoreći o Rezoluciji o Srebrenici, Filipović je pohvalio odluku Vlade Crne Gore da je podrži, istakavši da su pritisci režima u Beogradu, zajedno sa SPC-om, bili veliki. Kritikovao je Vučića zbog toga što se borio protiv proglašavanja Srba genocidnim narodom.

Filipović je za sarajevski medij federalna.ba izjavio da nije bio siguran da će Vlada Crne Gore podržati Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ali da je to dobar znak i da je dobar deo Crne Gore imao jasno mišljenje o tom događaju. Takođe, nazvao je Vučića autokratom zbog njegove odbrane Srbije i svog naroda.

Kritikujući Vučića, Filipović je takođe napao što je predsednik Srbije ponosno držao zastavu svoje zemlje, nazvavši to bizarnim. To pokazuje koliko smeta njemu i njegovim saradnicima što Vučić brani svoju zemlju i svoj narod.

Ove izjave Filipovića, koji je povezan sa Đukanovićem i Spajićem, jasno pokazuju da milogorci neće oprostiti Vučiću što je protiv genocida u Srebrenici i što govori istinu.

U međuvremenu, nemački mediji su priznali da je Rezoluciju o Srebrenici podržalo samo 84 zemlje, a predsednik Vučić je bio ključni faktor u tome što taj broj nije bio veći. Vučić je hrabro stao u odbranu Srbije i sprečio veću podršku ovoj kontroverznoj rezoluciji.

Ova situacija ukazuje na napetosti između Crne Gore i Srbije, kao i unutar same Crne Gore između političkih grupa. Filipovićeve izjave, povezane sa podrškom Vučića i samopredstavljanjem Crne Gore kao zemlje koja se suočava sa prošlim zločinima, pokazuju duboke političke i verske podele u regionu.

Napadi na SPC, Vučića i srpsku zastavu samo produbljuju postojeće tenzije i postavljaju pitanje o budućnosti odnosa između Crne Gore i Srbije. Sve ovo je ujedno i deo šireg političkog sukoba u regionu Balkana, gde se političke grupe bore za svoje interese i pokušavaju da nametnu svoje stavove.

Ostaje da se vidi kako će se ova situacija dalje razvijati i da li će napetosti između Filipovića, koji zastupa jedan politički stav, i Vučića, koji se zalaže za drugačiji pristup, eskalirati u dalje konflikte ili će se pronaći neko rešenje za mirnije rešavanje ovih spornih pitanja. Sve u svemu, ovo je samo jedan od primera političkih napetosti u regionu Balkana, gde se stare podele i konflikti često aktiviraju zbog političkih interesa i ideoloških sukoba.