Vlada Crne Gore izazvala je političke tenzije u zemlji glasanjem za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, što je rezultiralo zaoštravanjem odnosa sa bratskom Srbijom. Predstavnici vlade, uključujući predsednika Milojka Spajića i ministra spoljnih poslova Filipa Ivanovića, podržali su rezoluciju, ignorišući apel političkih predstavnika i crkvenih autoriteta SPC. Ovo glasanje je kulminacija višegodišnje antisrpske politike vlade Crne Gore, koja se manifestuje od vremena priznavanja Kosova kao nezavisne države.

Predsednik Vlade Crne Gore tvrdi da ova rezolucija neće naneti nikakvu štetu i da je važno okrenuti se projektima koji će poboljšati razumevanje među narodima. Međutim, lideri opozicionih stranaka, poput Andrije Mandića, smatraju da je učešće Crne Gore u diskusiji o Rezoluciji kompromitovalo zemlju i dovelo je u neprijatnu situaciju pred drugim državama, uključujući i Nikaragvu koja se distancirala od predloga Resolucije.

Srpski nacionalni savet je najavio adekvatno reagovanje na ovu odluku vlade, dok Demokratska narodna partija planira da obznani svoje dalje korake. Demokratska partija socijalista podržava odluku vlade, dok lider Ujedinjene Crne Gore smatra da su vlasti zemlje pretrpele veliki politički poraz svojim glasanjem u UN.

Politčki analitičar Igor Damjanović postavlja pitanje zašto se ignoriše zločin na Zidanom Mostu ako se Srebrenica stavljena u kontekst genocida. Ovaj slučaj streljanja crnogorskih četnika 1945. u Sloveniji takođe zahteva pažnju, ali o tome se ne razmatra rezolucija u Crnoj Gori.

Ova situacija dodatno je zaoštrila odnose između Crne Gore i Srbije, ali je istovremeno izazvala političke tenzije unutar same zemlje. Podrška Rezoluciji o genocidu u Srebrenici od strane crnogorske vlade dovela je do negativnih reakcija i postavlja pitanje o političkim opredeljenjima i prioritetima vlasti u Crnoj Gori. Očekuje se dalji razvoj situacije i moguće reakcije opozicionih stranaka i građana koji su nezadovoljni ovom odlukom vlade.