Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore i počasni lider Demokratske parti socijalista (DPS), nedavno je podneo godišnji izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) u kojem su navedeni njegovi značajni imovinski interesi. U ovom izveštaju, Đukanović je istakao da poseduju četiri stana, kao i trećine četiri dodatne stambene jedinice. Takođe, on je prijavio da ima u vlasništvu više od 100.000 kvadrata nepokretnosti raznih kategorija, uključujući šume, livade i pašnjake.
U izveštaju se navodi da Đukanović trenutno na svom bankovnom računu ima 35.610 evra. Osim toga, on ima delove u dve kompanije, gde poseduje četvrtinu i polovinu udela. Ipak, važno je napomenuti da je ASK-u odbio da dopusti kontrolu svojih računa, što može izazvati dodatna pitanja o transparentnosti njegovih finansijskih aktivnosti.
Tokom prethodne godine, Đukanović je prijavio da je kao počasni predsednik primao platu od 1.695 evra mesečno tokom prvih devet meseci, dok mu je plata porasla na 1.808 evra u poslednja tri meseca. Njegovi stanovi se kreću od površina od 47 do 170 kvadrata, a pored njih, Đukanović poseduje i trećine stambenih jedinica koje se kreću od 31 do 160 kvadrata.
Osim stambenih jedinica, Đukanović ima značajnu površinu šuma koja iznosi 90.854 kvadrata. Uz to, u njegovom vlasništvu su i pašnjaci površine 6.607 kvadrata, kao i neplodno zemljište od 5.845 kvadrata i livade od 2.938 kvadrata. Ove informacije ukazuju na to da Đukanović poseduje raznovrsnu imovinu koja se proteže kroz različite kategorije zemljišta.
Pored nekretnina, Đukanović poseduje parcelu ispod stambene zgrade od 290 kvadrata, voćnjak od 840 kvadrata, kao i pomoćnu zgradu površine 270 kvadrata. Njegov imovinski portfelj uključuje i podrum od dva kvadrata, kao i tri nestambena prostora od 70, 168 i 42 metra kvadratna. Takođe, ima i garažu koja je deo zgrade od 81 kvadrata, kao i dodatni garažni prostor od 12 kvadrata.
Đukanović je svoju imovinu sticao tokom perioda od 1993. do 2023. godine, što ukazuje na dugotrajan proces akumulacije nekretnina. Ova situacija može da izazove različite reakcije u javnosti, posebno s obzirom na to da se bivši predsednik suočava s kritikama zbog svojih finansijskih aktivnosti i načina na koji je stekao svoju imovinu.
Važno je napomenuti da je Đukanović bio na čelu Crne Gore dugi niz godina, što je dovelo do speculacija o tome kako su njegove političke aktivnosti uticale na njegovu imovinu. Pitanja o transparentnosti i odgovornosti političara u vezi s njihovim finansijskim poslovanjem su uvek aktuelna, a ovaj izveštaj može dodatno podstaći diskusiju o tome kako se politička moć može reflektovati na lično bogatstvo.
U svetlu ovih informacija, javnost će verovatno nastaviti da prati Đukanovićevu situaciju i eventualne reakcije nadležnih organa. Takođe, ovo može poslužiti kao podsticaj za širu debatu o imovinskim pitanjima i etici u politici, posebno u regionima gde su korupcija i zloupotreba vlasti česte teme.
U zaključku, izveštaj o imovini Milo Đukanovića otvara mnoga pitanja o njegovom bogatstvu, načinu na koji je stekao nekretnine, kao i o transparentnosti njegovih finansijskih transakcija. Ovi aspekti su ključni za razumevanje političkog pejzaža u Crnoj Gori i šire, kao i za postavljanje standarda odgovornosti za javne službenike.
