Milan Knežević, lider DNP-a i poslanik u Skupštini Crne Gore, odgovorio je na optužbe potpredsednika i poslanika DPS-a Jevta Erakovića na Iks platformi. Eraković je „tužakao“ Briselu Kneževića i predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića zbog prisustva na vojnoj vežbi Vojske Srbije sa bojevom municijom „Vihor 2024“ na Privremenom poligonu „Pešter“.
Odgovarajući na optužbe, Knežević je na društvenoj mreži Iks napisao: „Alo, jesi li to ti Jevto? Okreni nulu, ništa te ne čujem od MIG-ova. Ili pošalji poruku ako ti je hitno, sad kreću tenkovi.“ U svom objavi Knežević je aludirao na vojnu vežbu koja se dešavala u tom trenutku.
Eraković je na društvenoj mreži Iks objavio: „Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore i član Saveta za odbranu i bezbednost Crne Gore prisustvuje vojnoj vežbi Vojske Srbije sa bojevom municijom. Naravno u društvu Milorada Dodika i Milana Kneževića. Halo Brisel, da li se čujemo od gruvanja haubica.“ Međutim, Eraković nije primetio da je NATO pakt, kojem je „pisao“, imao svog predstavnika na poligonu u Pešteru, u liku komandanta KFOR-a, general-majora Ozkana Ulutaša.
Turski general Ulutaš je komandant i dvojici pripadnika Vojske Crne Gore, koji su na Kosovu u okviru snaga KFOR-a, koje bi trebalo da obezbede mir i sigurnost u južnoj srpskoj pokrajini.
Ovo je samo jedan u nizu sukoba političara u Crnoj Gori, koji često koriste društvene mreže kako bi izneli svoje stavove i optužbe. Međutim, važno je da političari pažljivo biraju reči i argumente koje koriste kako bi izbegli nepotreban konflikt i iznošenje netačnih informacija.
Politika i vojska često su povezane u savremenom društvu, posebno u zemljama sa nestabilnom političkom situacijom. Stoga je važno da političari razumeju ulogu vojske i poštuju protokole i procedure koji se odnose na vojne vežbe i saradnju sa stranim vojnim snagama.
Crna Gora se nalazi u specifičnoj geopolitičkoj situaciji, budući da je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali istovremeno i sused Srbije, koja nije članica EU. Ovo stvara kompleksne političke i vojne izazove za crnogorske političare, koji moraju pažljivo balansirati između svojih evropskih i regionalnih interesa.
Uprkos političkim trvenjima, važno je da političari u Crnoj Gori pronalaze kompromisna rešenja i grade konstruktivne odnose sa svojim političkim protivnicima kako bi unapredili društvo i izbegli nepotrebne konflikte. Istovremeno, važno je da političari budu transparentni i odgovorni prema svojim građanima u vezi sa svojim političkim odlukama i postupcima.
Crna Gora ima bogatu vojnu istoriju, budući da je bila deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te kasnije Jugoslavije. Međutim, od sticanja nezavisnosti 2006. godine, zemlja je morala da se prilagodi novim političkim i vojnim okolnostima, posebno u kontekstu pristupanja NATO savezu.
Učestvovanje u vojnim vežbama sa stranim vojnim snagama može biti kontroverzno pitanje u zemljama sa složenom političkom istorijom, kao što je slučaj sa Crnom Gorom. Međutim, važno je da političari i građani razumeju da vojne vežbe imaju za cilj jačanje saradnje i bezbednosti, a ne izazivanje nepotrebne tenzije ili konflikta.
U tom kontekstu, važno je da političari u Crnoj Gori pažljivo prate i pravilno interpretiraju vojne vežbe koje se održavaju na njihovoj teritoriji, i da se pridržavaju međunarodnih protokola i standarda u vezi sa vojnom saradnjom.
U zaključku, politika i vojska su nerazdvojni delovi savremenog društva, i važno je da političari u Crnoj Gori pažljivo balansiraju svoje političke ciljeve i vojne obaveze kako bi osigurali mir, stabilnost i prosperitet za svoj narod.
