Zime u Srbiji postaju sve toplije, što se jasno može uočiti u prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda za zimu 2024/25. godine. Prema ovim predviđanjima, očekuje nas blaži i prosečno vlažan period tokom januara, februara i marta. Srednje minimalne temperature u januaru biće iznad višegodišnjeg proseka, a vrednosti će se kretati između prvog i drugog podeljka. Februar takođe donosi blaže uslove, uz vrlo malu verovatnoću za jake mrazeve, pri čemu se srednja minimalna temperatura vazduha očekuje da bude viša za jedan do dva stepena, sa posebno izraženih 2,5 stepena u Beogradu. Mart će pratiti sličan trend, sa prosečno višim temperaturama, uz mogućnost pojave slabog do umerenog mraza. Ovi obrasci ukazuju na to da se zimski meseci u Srbiji sve više razlikuju od tradicionalnih očekivanja, što može biti indikator uticaja klimatskih promena na ovaj deo Evrope.
I zima u Evropi donosi slične klimatske obrasce a, prema definiciji meteorologa, ona je zvanično počela 1. decembra. Dok zemlje poput Nemačke, Austrije i Poljske imaju kontinentalnu klimu sa nižim zimskim temperaturama, uslovi u južnim delovima kontinenta, poput juga Španije, Mediterana, Alpa i Balkana, mogu biti drugačiji. Meteorolog Lars Lovinski iz Bolonje u razgovoru za Euronews predvideo je prilično prosečne temperature i padavine tokom zime. U severnim delovima Evrope, severno od linije Pariz-Berlin-Varšava, očekuju se vlažniji uslovi od proseka, s mogućim olujama koje donose jake vetrove i obilnu kišu. S druge strane, južni delovi Evrope suočiće se sa većom verovatnoćom sušnih perioda tokom naredna tri meseca. Iako će biti dana ili nedelja sa padavinama ili snegom zbog pojedinačnih vremenskih događaja, Lovinski naglašava da će to obično biti kratkog daha, što ukazuje na sve veće varijacije u zimskim uslovima širom Evrope.
Prvi sneg u Evropi pao je krajem novembra, uz teška vremenska upozorenja za Veliku Britaniju, Irsku i Francusku. Iako olujno vreme i snežne padavine mogu delovati neuobičajeno za novembar, meteorolozi ističu da takve pojave nisu čudne za taj period godine. Lovinski podseća da su je prvi snežni pokrivač u Belgiji tradicionalno dolazio sredinom novembra, što ukazuje na to da su trenutni uslovi otprilike u skladu sa prosekom za Evropu. Ipak, ono što se ističe kod ovog novembarskog snega jeste njegova intenzivnost. Dok su prvi mrazevi i led u to vreme normalni, količina snega koja je pala je bila izvanredna. Ova pojava zabeležena jer su se sistemi niskog pritiska iz Atlanskog okeana spojili sa hladnijim vazduhom. Regije poput jugozapadne Engleske i Francuske, koje obično imaju blaže vreme krajem novembra, suočile su se sa značajnim snežnim padavinama. Na primer, Pariz je zabeležio četiri centimetra snega, dok su neka mesta imala čak do 15 centimetara, što je bilo neobično za to doba godine. Lovinski podseća da je Pariz poslednji put doživeo ovakvu snežnu situaciju novembra 1968. godine, čime se naglašava izuzetnost trenutnih uslova. Upoređujući sa ranijim događajima, kao što je ekstremni hladni talas iz 2010. godine, kada su temperature padale na -10 do -20 stepeni Celzijusa, ističe se da su klimatske promene uzrokovale globalno povećanje temperatura, što smanjuje verovatnoću ponavljanja sličnih ekstremnih zimskih uslova.
Nema sumnje da zime u Evropi postaju sve toplije, a klimatske promene imaju ključnu ulogu u ovom trendu, čineći ih ekstremnijim. Te promene već su se manifestovale kroz konkretne brojke. Na primer, meteorološka stanica DWD na jugozapadu Nemačke, zabeležila je rekordnu temperaturu od 22,2 stepena, što je novo dostignuće za poslednjih deset dana novembra u celoj zemlji. Lovinski ističe da je zanimljivo primetiti tako nagle skokove temperatura, kao što je bio slučaj u novembru kada su se temperature kretale od nule do 18 stepeni. Iako brze i drastične promene temperatura mogu biti uobičajene za Aziju i Severnu Ameriku, one se u kontinentalnoj klimi Evrope očekuju ređe. Ovakav trend pak, treba smatrati upozorenjem o potencijalnim posledicama klimatskih promena na vreme u Evropi, ali i naglasiti potrebu za prilagođavanjem i ozbiljnijim razmatranjem ovih izazova u budućnosti.
