Zemlje Evropske unije uvode vanredne mere zbog širenja virusa slinavke i šapa, zarazne bolesti koja ponovo preti domaćim životinjama u regionu. Slinavka i šap, nekada smatrana iskorenjenom bolešću, širi se lako i može imati ozbiljne posledice po stočarstvo. Direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Živko Matijević, upozorava na rizike koje donosi ova bolest, posebno nakon pojave slučajeva u Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.
Virus slinavke i šapa napada pretežno papkare, kao što su svinje, ovce, koze i goveda. Njegovo širenje može se dogoditi na više načina, uključujući vazduh, hranu, kontakt i čak vetar. Matijević naglašava da je ključno preduzeti mere prevencije kako bi se sprečilo širenje zaraze. Poziva sve proizvođače i vlasnike životinja da ograniče kontakte među životinjama i sa spoljnim osobama. Samoodgovornost je, prema njegovim rečima, najvažnije oružje u borbi protiv ove zaraze.
U cilju pravovremenog reagovanja, formiran je krizni štab koji prati situaciju i prikuplja informacije sa terena. Štab je oformljen po uzoru na onaj za afričku kugu svinja. Matijević ističe da su spremni za sve scenarije, ali se nadaju da do najgoreg neće doći. U slučaju pojave zaraze, predložene su mere koje uključuju eutanaziju zaraženih životinja i njihovo zbrinjavanje u kafilerijama ili zakopavanje.
Simptomi slinavke i šapa kod ljudi su obično blagi i uključuju peckave plikove na rukama, groznicu, bol u grlu i plikove na stopalima i u ustima. Virus može preživeti u svežem, delimično kuvanom, sušenom i dimljenom mesu, kao i u neadekvatno pasterizovanim mlečnim proizvodima. Zbog toga je važno preduzeti preventivne mere, kao što su dezobarijere i pojačane kontrole, kako bi se zaštitila domaća životinja i sprečilo širenje virusa.
Matijević naglašava da trenutni vremenski uslovi, kao što su toplo vreme, visoka vlažnost i promenljivi vetrovi, idu u korist virusu. Međutim, veterinarska struka u Srbiji je visoko mobilisana i svaka sumnja na zarazu se pažljivo proverava. Do sada su svi slučajevi bili lažne uzbune, što daje nadu u stabilnost situacije.
Govoreći o bezbednosti hrane, Matijević je istakao da građani mogu biti sigurni u kvalitet proizvoda kupljenih u registrovanim objektima. Veterinarska inspekcija redovno kontroliše životne namirnice, uključujući med. U slučaju sumnje na falsifikat, građani se mogu obratiti inspekciji, a uzorci će biti poslati u referentnu laboratoriju na analizu.
Kroz sve ove mere, Srbija nastoji da održi stabilnost u stočarstvu i zaštiti domaće životinje od potencijalne zaraze. S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se svi akteri u lancu proizvodnje hrane uključe u prevenciju i zaštitu. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti rizik od širenja virusa i očuvati zdravlje domaćih životinja.
